Импотеција или еректилна дисфункција је неспособност постизања или одржавања ерекције у дужини трајања која омогућава комплетирање задовољства током сексуалне активности у више од 25% покушаја.
Импотенција може бити праћена и удружена са поремећајем либида или ејакуације, али може бити и самосталан ентитет. Око 5% мушкараца је комплетно импотентно до 40. године и 15% до 70. године живота. Известан степен еректилне дисфункције може бити присутан код око 50% мушкараца између 40. и 70. године старости.
Ерекција пениса настаје као последица ширења крвних судова (corpora cavernosa) пениса, што је последица ширења лумена артерије уретралис и њених грана, а настаје као последница психогених или сензорних стимулуса који се преносе до тзв. аутономног нервног система смештеног у ниско леђној регији (сакралној регији S2-S4), док стимулација доводи до ослобађања чиниоца (неуротрансмитера) који доводе до ширења крвних судова.
Импотенција, тј. еректилна дисфункција (ЕД), може бити психогеног или органског порекла. Најчешћи епидемиолошки фактори који доводе до овог поремећаја су:
- шећерна болест (због атерогених промена на крвним судовима и оштећења аутономног нервног система)
- хипертензија (оштећење крвних судова или лекови који се узимају ради регулације крвног притиска)
- психијатријске болести (депресија, анксиозно-депресивна стања, параноидна стања због лекова који имају неповољан утицај на ниво хормона)
- консумирање цигарета
- старост
- неуролошке болести
- ендокринолошке болести (поремећај секреције хормона)
- системске болести (тешко оштећена функција јетре и бубрега)
- широка палета лекова међу којима су и токсичне супстанце, тј. опојне дроге
С обзиром на све ове факторе који могу бити узрок импотенције, еректилна дисфункција нипошто не сме да се лечи без претходно утврђеног узрока. Најчешће су у питању хормонске промене које могу да се коригују или лече. Када су у питању други наведени разлози, неопходан је мултидисциплинаран приступ.