Борба са било којом болешћу почиње установљењем дијагнозе. У случају сифилиса, то није једноставно урадити: његови симптоми могу бити разни, а развој болести често није сасвим тривијалан и препознатљив. Озбиљност овог обољења захтева, наравно, обавезна лабораторијска испитивања пре постављања коначне дијагнозе. Најпоузданији начин је, наравно, изоловати трепонему, дакле установити њено присуство на непосредан начин, али је ово могуће само ако на површини тела постоје делови захваћени "ерозијом", тј. чиревима или осипом. Све остале методе дијагностиковања ове болести заснивају се на испитивању крви. Приликом заражења, у њој се појављују посебна антитела – беланчевине које производи организам ради борбе са узрочником.
Ова антитела могу се идентификовати тзв. Васермановом реакцијом. Крв за овај тест узима се из вене. Резултати теста веома су поуздани, осим уколико се особа није заразила тек недавно, па се количина антитела неопходна за веродостојан резултат још није образовала. Веродостојан резултат могуће је добити тек две недеље по појави тврдог шанкра.
Бржи одговор даје систем експресне дијагностике заснован на осетљивијој реакцији микропреципитације. Истина, овај систем не реагује само на бледу трепонему већ и на друге сличне микроорганизме. Ипак, то не умањује значајно поузданост овог теста који, заједно са сумњивим симптомима који би указали на сифилис, омогућује да се са лечењем почне већ у најранијем стадијуму, када су и шансе за потпуно излечење максималне.
Још је осетљивији тест у којем се употребљавају имунофлуоресцентни пигменти, који су у стању да идентификују чак и појединачна антитела. Међутим, реагенси и опрема неопходни за овај тест толико су скупи, да се обично примењују само у изузетним случајевима.
И, најзад, вреди споменути још један тест који је незаменљив у познијим стадијумима обољења, када су заштитне снаге организма исцрпљене дуготрајном борбом тако ослабеле да Васерманова реакција може дати одречан резултат.
Треба имати у виду да коришћење презерватива снижава ризик од заразе сифилисом, али не штити од њега у потпуности.
За разлику од многих других инфективних болести, сифилис не ствара трајни имунитет, те је могуће заразити се њиме поново.
У раздобљу трудноће треба посетити гинеколога већ у раној фази. Две обавезне анализе крви на Васерманову реакцију (у првој и у другој половини трудноће) дају максимално поуздано јемство здравља детета.
Што се раније постави дијагноза и започне лечење, то ће оно бити делотворније и мање ће бити потребно времена за њега.
И најзад, свима који се лече од сифилиса неопходан је стални диспанзерски надзор.