Преносимо вам интервју са проф. др Савом Перовићем из емисије „Мира Адања-Полак и Ви“, емитоване у суботу, 24. новембра 2007. године, у 14:15 на Првом програму РТС-а.
Наш врхунски стручњак у области естетске гениталне хирургије, проф. др Сава Перовић је својим јединственим хируршким операцијама полних органа, као и операцијама промене пола задивио читав свет. Стручним знањем и умећем, готово скулпторским даром и оригиналним техникама – оставља без даха своје захвалне пацијенте.
Блискост тела у тангу увек креће романтично и онда долази до конкретног, а ви сте лекар за конкретне ситуације, када долази до спајања мушкарца и жене. Ви сте хирург, уролог, проф. др Сава Перовић, досад сте показали своју вештину свуда у свету. Где сте све били?
Могу рећи да је цела ова година била везана за путовања по целом свету. Од дванаест месеци сигурно сам осам био ван Београда.
Члан сте великог броја светских удружења где показујете своје умеће. Шта је оно што ви радите, а што други у свету не раде тако добро као ви?
Оно што ме је прославило у свету јесте вештина да полни орган раставим у делове, у најситније његове анатомске делове, поправим урођено или стечено обољење и потом тај орган саставим, а да се то нимало не примети и да при том задовољим естетику, јер она у мени, баш као и агрентински танго, буди посебна осећања, не могу то да опишем.
Да ли вам се људи увек обраћају с разлогом, јер код нас постоји једно уверење, као вероватно и у свету, да величина мушког полног органа има везе с његовом дужином, дебљином и успехом у сексуалном чину? Да ли је то увек тако?
Нажалост, морам да кажем да 80% мушкараца који долазе код мене имају потпуно нормалан полни орган, чак могу да се сврстају у тзв. мачомене. Разлог за операцију уопште не постоји. Ја те пацијенте шаљем код психијатра на једну строгу психијатријску контролу, једно испитивање. И поред тога, чак и ако добијем препоруку психијатра, ја још увек размишљам да ли да код тих пацијената изведем хируршку интервенцију, јер она једноставно није медицински оправдана.
Како изгледа њихово обраћање вама? Они дођу код вас и шта вам кажу?
Они једноставно користе оно што се дешава годинама и деценијама у естетској хирургији код жена. Жена жели да увећа груди, улепша нос итд, па и они кажу: и ми желимо да увећамо наше гениталије. Једноставно је почела да се развија тзв. естетска генитална хирургија, која потиче из богате Калифорније и могу да кажем да сам један од пионира, заједно са њима, управо ја. Али индикације су овде у Србији у мом случају веома строге.
Када вам се јаве такви пацијенти и обрате с молбом да им увећате пенис, да ли их често одбијате?
Врло често их одбијам. Прво им кажем да припадају мушкарцима који нису чак ни на доњој граници, ни у средини, него су при врху. Значи, не постоји медицински разлог да се увећа полни орган, а такође не постоји ни разлог за естетску корекцију, јер им полни орган изгледа нормално, не постоје никакви деформитети, па нема шта да се естетски поправи. Кажем им да се само излажу једном ризику, јер хирургија није математика и човек не може да гарантује успех.
Реците ми нешто о ризицима хируршке интервенције? Хирурзи ретко говоре о томе. Ретко ћете од хирурга чути да је свака хируршка интервенција ризик – да је и најмања хируршка интервенција ризик.
Не постоји мала хируршка интервенција! Свака је веома озбиљна и велика и свака има свој ризик!
Енглези имају узречицу: кажу да је мала интервенција увек она која се обави на неком другом.
Код тих тзв. малих хируршких интервенција најчешће и долази до компликација. Пуно радим у хирургији, и то с таквим ентузијазмом и толиком љубављу да ми се чини да у хирургији уживам као у некој врсти уметности. Јер, хирургија коју ја радим тачно се преплиће с уметношћу. Тежим да и ту другу компоненту, уметност, унесем у своје хируршке интервенције. Кад вршим нпр. скулптурирање полног уда.
Имате јако велики број следбеника у свету. Људи знају да ви имате неке своје методе. Имате јако пуно ученика. Својевремено су долазили на дечју клинику у Тиршовој улици да би посматрали ваше операције, а ви сте им давали лиценце за одређене врсте интервенција, јер једно је хирургија, али треба повезати и нерве и задржати комплетну функцију тог осетљивог полног органа - пениса. Мислите ли да мушкарци имају много комплекснији полни орган него жене? Већа је прокрвљеност, већи ризици? Код жена је тај репродуктивни апарат врло једноставан.
Нажалост, за разлику од жена, тај механизам, та функција мушког полног органа толико је комплексна и повезана с масом проблема да би се остварила успешна ерекција и успешан сексуални однос да би се о томе могла написати књига од 2.000 страна. И још увек смо у фази истраживања и испитивања - и још увек нема коначног одговора. Али, морам да напоменем, сада више није само у тренду тзв. мушка полна немоћ, импотенција, већ и полна немоћ жена. Ево, баш сад идем у Лисабон, где ће велики део конгреса бити посвећен женској сексуалној дисфункцији, немоћи жена у сексуалном односу.
Да ли се ви слажете с тим да један успешан сексуални однос може постојати само ако има љубави? Има ли то везе? Слажете ли се с тим да је за један успешан сексуални однос битнија љубав него то како изгледају полни органи и које су величине? Да ли ви то кажете својим пацијентима?
Апсолутно. Имао сам прилике да видим велику љубав између партнера, а кад сам погледао њихове гениталије, рекао сам – па ово је немогуће. Одлучио је ипак њихов мозак. Све је у глави!
Је л’ да је здравље најважније?
Јесте.