Болести које се преносе сексуалним односом у сталном су порасту од 1970. године. Док смо се раније сусретали углавном са гонорејом (трипер или капавац) и сифилисом, сада се много чешће сусрећемо са гениталним херпесом (herpes genitalis).
То је болест која изазива велику забринутост, како лекара тако и пацијенaта, с обзиром на то да се необично брзо шири сексуалним односом, као и с обзиром на дужину саме болести, упорност у лечењу и повезаност са раком грлића материце.
Постоје два типа гениталног херпеса: тип 1, често удружен с инфекцијом уста, и тип 2. Већина пацијената (око 75% до 90% случајева) заражена је типом 2 гениталног херпеса. Ова болест се преноси или полним или орално-гениталним контактом.
Знаци и слика болести израженији су у првој епизоди болести него када се болест поново јави. Такође, симптоми су израженији код жена него код мушкараца. Најчешће се болест манифестује као отежано мокрење, и то код мушкараца у 44% случајева, а код жена у 83%. За ову болест типичне су и кожне промене у виду групе мехурића са црвеном основом које прате пут нервних влакана; оне се јављају у 10% случајева код мушкараца и 26% у жена.
Код болесника који су први пут инфицирани могу да се јаве неуролошке промене које могу да доведу до немогућности мокрења. Описани су чак и благи облици упале можданих опни (менингитиса). Болесници могу да се жале и на затвор, општу слабост и импотенцију. Код особа које упражњавају анални секс и хомосексуалаца може доћи и до упале завршног дела црева.
Дијагноза се поставља у лабораторији, уз културу бриса и преглед узетог вагиналног бриса (папаниколау тест). Метода показује позитиван налаз у 50-60% заражених. Изолација вируса културом иначе је најосетљивија техника и на резултате се чека око пет дана. Могу се одређивати и антитела у крви, за шта је потребна врло добро обучена лабораторија.
Када је о лечењу реч, лек ацикловир је лек избора. Нарочито је ефикасан у првој епизоди ове болести. Може да се даје у виду таблета, у виду масти, или чак интравенски (кроз инфузију). Таблете од 200 милиграма, ако се узимају пет пута на дан 5-10 дана, много су ефикасније него ацикловир маст. Таблете ацикловира од 200 милиграма два до пет пута на дан као профилакса – значајно смањују могућност поновног јављања ове болести. Сматра се да се овај лек може узимати до пет година и да је у том периоду врло ефикасан и сигуран. Особе које имају чест рецидив (поновно јављање болести), тј. 6-8 или више пута годишње – треба да користе тзв. супресиону терапију са фамцикловир таблетама од 250 милиграма два пута дневно.
Па ипак, најбољи начин да се особа сачува од ове болести јесте превентива, тј. редовна употреба презерватива.