Грци су били луди за складним телом. Они су сматрали да у таквом телу постоји иста таква душа. Говорећи о еротици, слободно можемо да тврдимо како ниједна област љубавног живота није била непозната античком свету.
У социјалном смислу, жене јесу биле инфериорне у односу на мушкарце, али то није значило обавезно уздржавање од секса. Удата жена није могла да се креће по граду, да улази у јавне институције нити да се самостално виђа са неким другим мушкарцем. Ипак, у приватности њеног дома било јој је дозвољено све што би укључивало и њеног супруга.
Мушка и женска хомосексуалност такође су биле чест модел понашања у античкој Грчкој. Грци су то објашњавали као сједињење два духа, а о томе је доста писала и вероватно најпознатија лезбијска песникиња старог века - Сапфо, која се прва дрзнула да се јавно покаже и да испољи свој лезбијски став.
Сапфо је око себе окупила широк круг младих и лепих девојака; организовала је нешто слично олимпијским играма, али искључиво за жене. Оне су се, наге као и мушкарци, такмичиле у певању, игрању, поезији, али и у атлетици. Историја бележи да је Сапфо за своје следбенице, то јест ученице, била исто што и Сократ за своје студенте.
Била би велика грешка када би се ова велика песникиња повезала искључиво са данашњим значењем речи лезбијка. Њен однос према жени огледао се пре свега кроз просвећивање, подизање културног и образовног нивоа. Не треба заборавити да је Сапфо била заљубљена у мушкарца, да је имала ћерку и да се са стене бацила у море баш због несрећне љубави према мушкарцу. Ипак, у њеној поезији слави се лепота женског тела и глорификује се снага жене као покретача свега у друштву.
Колико су древни Грци били ослобођени сведоче и многе вазе на којима су осликане различите сексуалне играрије којима су се бавили ондашњи мушкарци и жене.