Здравље Крстарице > Нега > Жене од давнина пате због лепоте

Жене од давнина пате због лепоте

Лидија Новаковић 08.03.2008.

Повремено се чују неке врло забрињавајуће гласине o козметичкoj индустрији. Производе се ајлајнери и ружеви који садрже олово, а у производњи маскара користи се жива! Да ли су то само гласине и колико је истине у тим тврдњама?

Најновији наслови о штетним састојцима сакривеним у производима за лепоту и негу нагоне чак и најташтије међу нама да зажале за старим данима када су се усне румениле соком од јагоде.

Данашње жене (а богами и мушкарци) на своје лице стављају, међутим, много више од воћног сока у вечитој тежњи да изгледају што боље (а уместо некадашњег руменила, у моди је бледило). Неки новији козметички производи садрже високу концентрацију олова, живе и арсена. Све се то може наћи на тржишту, захваљујући владајућем нарцизму и равнодушности, због које нико не реагује на негативне појаве. Све док се сујетни људи диве себи у огледалу и по магазинима, биће присутна и ружна страна лепоте.

Све то није ново, већ датира још из древних времена.

Старе Египћане можемо сматрати зачетницима производње опасних козметичких производа. Они су изумели шминку за очи која је садржала малахит (зелена руда бакра), а користили су и смесу од чађи, масти и метала (обично олова, антимона, мангана или бакра).

Какве последице је овакав начин шминкања доносио просечном Египћанину и Египћанки? Хронично црвенило очију је свакако једна од последица. А дужа изложеност ока овим елементима могла је довести до иритације, несанице, па чак и менталних сметњи. Кожа око ока на коју се шминка наноси је танка и осетљива, а материјали нанети на капке лако су могли доспети до саме слузокоже ока. Дужа изложеност оваквом начину улепшавања морала је имати негативне последице.

Мушкарци и жене у античкој Грчкој отишли су и корак даље, наносећи шминку која садржи олово не само око очију већ по читавом лицу. То су чинили специјалном кремом која је садржала доста олова, али је била ефикасна (у краткорочном смислу) - уједначавала је текстуру коже и чинила лице глатким и нежним, тако да је била веома популарна у то доба.

Ни стари Римљани нису заостајали за овим модним трендовима. Користили су бело олово да би посветлили лице, а додавали су и црвено олово да би постигли ефекат "здравог" руменила. Олово је био и главни састојак фарби за косу.

Мода нездравог бледила трајала је даље кроз векове, а овај тренд је присутан и данас. Ипак, наука данас барем може гласно упозорити на здравствене опасности, а потом - свако има право на сопствени избор.

Препоручите овај чланак

4.03 (гласова: 25)