Ginekomastija je poremećaj čija je osnovna karakteristika povećanje dojki kod muškaraca.
Izazvana je pojačanim delovanjem ženskog hormona estrogena, ili je posledica povećanja odnosa estrogen - testosteron (ženski hormon - muški hormon).
Prava ginekomastija praćena je povećanjem žlezdanog tkiva dojki koje je obično veće od 4 cm u prečniku i tvrde je konzistencije. Povećanje žlezdanog tkiva razlikuje se od masnog tkiva u dojkama po svojoj tvrdoći i strukturi, što karakteriše uvećanje dojki u gojaznih muškaraca.
Ginekomastija može biti normalan fiziološki fenomen u različitim životnim periodima, kada su obično uvećane obe dojke. Kod novorođenčadi, u toku prva tri meseca po rođenju, posledica je prelaska estrogena majke kroz placentu do ploda; tokom puberteta, nastaje zbog povećanog odnosa estrogen - testosteron u ranoj fazi ovog životnog perioda; sa starenjem, nastaje zbog povećane količine masnog tkiva u dojkama, u kojima je povećana aktivnost supstance koja utiče na pretvaranje testosterona u estrogen.
Patološka ginekomastija može biti posledica bilo kog stanja koje daje povećanu količinu estrogena uz smanjenu količinu testosterona. Muškarci sa ginekomastijom imaju povećan rizik od nastanka karcinoma dojke. Patološka ginekomastija nastaje u svim stanjima koja uzrokuju smanjenu koncentraciju testosterona, ili su tkiva neosetljiva na delovanje ovog hormona.
Pojedina oboljenja koja nastaju usled poremaćaja u strukturi hromozoma (osnovne nasledne osobine) praćena su ginekomastijom. Tumori testisa takođe mogu biti praćeni ginekomastijom, kao i povećana aktivnost enzima koji pretvaraju testosteron u estrogen. I povećana aktivnost štitaste žlezde može biti praćena ginekomastijom. Lekovi mogu uzrokovati ginomastiju zato što deluju kao estrogeni (biljni preparati ili digitalis, koji obično uzimaju srčani bolesnici); tu su i lekovi koji sprečavaju sintezu testosterona (npr. ketokonazol) ili njegovo delovanje (npr. spironolakton).
Fiziološke ginekomastije obično prolaze spontano i zahtevaju samo praćenje. Patološke ginekomastije koje su posledica uzimanja lekova prolaze po prestanku uzimanja leka. U okolnostima kada se ne može delovati na uzrok indikovana je hirurška intervencija.