Kako izaći iz depresije?

Kliknite ovde da biste ostavili komentar.

• Korisnije bi nam bilo da napišete kako čovek sam da izađe iz depresije. Hvala.
  (Mira Petrović, Smederevska Palanka - 16.07.2007. 19:57)
• Vi ste tako blago opisali borbu protiv depresije. To je bolest koja se ne leči rečima...
  (Daca Čeko, Niš - 24.08.2007. 10:52)
• Vreme je najbolji lekar, ali je zato loš kozmetičar. Godinu dana se borim sa tim i još me boli taj osećaj usamljenosti. Oni koji to nisu osetili nikad neće znati koliko je to težak period u životu. Stojiš na ivici ponora, pola tvog tela visi ka ponoru, a druga polovina je još na zemlji. Pitanje je dana koji će deo tela prevagnuti.
  (Dragan Petrović, Niš - 11.10.2007. 15:42)
• Čitajuci ovih par komentara razmišljam malo i želim da kažem da ste lepo opisali kako izaći iz depresije. Ako je neko uz vas, naravno, to je tačno. Ali, kada čovek ima nekoga kraj sebe ko će da ga izvlači i zasmejava, on ne pada u duboku depresiju koja traje dugo, zar ne? A kako izaći iz depresije kad si sam? Uz mnogo jaku snagu psihe. Naravno, treba sebi dozvoliti i stanje depresije, neraspoloženja, pa treba i plakati mesec dana zaredom ako vam je do toga, ali se treba i potruditi posle, ne dozvoliti da takvo stanje traje više, naći bilo šta što može da se radi, neku zanimaciju, aktovnost koju svaka osoba zasebno voli i koja je ispunjava. Ako ništa drugo, izaći i šetati, gledati ljude ako je u pitanju usamljenost. Usamljenost je jako teška i ko je nije osetio, ne može da je razume. Može samo da nagađa na osnovu pročitanih stranica neke knjige ili udžbenika. Dugogodišnja usamljenost je bukvalno pitanje da li vredi živeti i zašto živeti kad je sve bez značaja.
  (Milena Jokić, Beograd - 21.10.2007. 11:41)
• Moje mišljenje je da se depresija može prevazići radom. Samo nas rad može spasiti. Ali treba početi sa tim radom već jednom. Naoružajte se obavezama. Ofanziva jeseni.
  (Jana Radonjić, Podgorica - 25.10.2007. 14:44)
• Nijesam rekla i to da su depresivni ljudi izgubili svoju alternativu ili smisao. To je vrlo teško ponovo naći. Bitno je družiti se sa ljudima koji pružaju puno ljubavi i sa osobama koje su pozitivne. Treba stvoriti adekvatnu atmosferu, makar ona bila u vidu neke neobične naslovne sličice na ekranu mobilnog telefona. To je neka vrsta vedrog pogleda kroz "prozor" za vaše sumorne okvire. Šta biste rekli? Ja imam samo 20 godina i zagubila sam negdje svoju alternativu? I tražim je iznova. Mislim da sam blizu. Javiću.
  (Jana Radonjić, Podgorica - 25.10.2007. 14:57)
• Mislim da je jako važno o tome javno da se priča. Takođe bi trebalo i alkoholizam biti tema na ovom sajtu. Svi mi se skrivamo, glumimo kako nam je dobro i fino. Ja posmatram sebe: usamljena, zatvaram se u sebe, ne želim kontakte, razočarala se u prijatelje, partnera. Ostali su mi samo moj vučjak i labrador koji me razumeju. Moj savjet vam je da uzmete životinjicu i obaveza je tu. Moram ići napolje bez obzira da li je kiša ili ne. One me trebaju, a biti nekome potreban - velika je stvar. Mislim da pozitivnost i dobra volja vode do uspjeha. Želim vama i sebi to i još mnogo ovakvih članaka. Pozdrav!
  (Gina Nestorović, Beč - 26.10.2007. 08:42)
• Tekst vam je prilično dobar.
  (Veselin Vasović, Niš - 13.11.2007. 08:35)
• Mislim da je tekst prilično dobar, ali postoje tu još par stvari. Depresivne osobe pate i imaju osecaj beskorisnosti, tako da su one uglavnom vrlo vešte u prikrivanju svojih osećanja, da ne bi smetale drugima svojim problemima. Ukoliko bi neko i želeo da im pomogne, veoma je teško da uopšte sazna da je tom nekom potrebna pomoć. Imala sam neki sličan problem i to veoma dugo. Uvek sam ga držala u sebi i to me je izluđivalo, sve dok nisam potpuno pukla i rekla svojoj najboljoj drugarici. Ona mi je puno pomogla. Nikad joj to neću zaboraviti. Izvukla me je iz bunara. Stalno me je zasmejavala i odvraćala. Sad i kada mi dođe takav period, pomislim na nju, šta bi ona rekla i koliko sam srećna što je imam za drugaricu. To se ne nalazi često. Sada i ja pokušavam da pomognem drugima, uglavnom preko interneta i uvek sam tu ako nekom trebam. Najbolje vas razume onaj ko je to preživeo. Onaj ko vas voli može da pokuša, ali ako nije preživeo, jednostavno ne zna kako je to.
  (Tatjana Todorović, Beograd - 25.11.2007. 12:19)
• Treba se zaposliti nečim, okupirati misli, ali pored takvih depresivnih osoba često ljudi ne žele da stanu. Razumevanje se može dobiti od roditelja, ali iz ličnog iskustva tvrdim da vas u većini slučajeva neće razumeti ili barem neće to shvatiti toliko ozbiljno. Depresija je teška bolest gde se mora potražiti stručna pomoć. Pre svega ta depresivna osoba mora pokazati želju da se iz toga izvuče. Sigurno je da ne može sama, da svaki pokušaj je opet vraća na početak. Mislim da je najbolje potražiti stručnu pomoć ili se požaliti osobi sa dosta iskustva koja je bila u istoj ili sličnoj situaciji, jer ljudi koji to nisu doživeli neće razumeti koliko je depresivnom čoveku teško i kuda vode njegove misli.
  (Nada Kostić, Kragujevac - 06.01.2008. 22:44)
• Ja nisam stručnjak za ovu oblast, ali moram da primetim da ljudi mešaju neraspoloženje izazvano nekim prolaznim neuspehom sa teškom psihičkom bolešću koja se jako teško leči. Slažem se sa tim da treba uneti u čitavu priču pozitivne faktore, ali sve je to jako komlikovano. Prvo je komplikovano uopšte zainteresovati osobu koja je u depresiji da se najpre zainteresuje za vas, a kamoli za bilo kakve šetnje, knjige, boje i ostale stvari. To su ljudi koji ne mare za sebe, a kako bi marili za druge. Ja sam imala primer da je meni jako bliska osoba postala čak nemarna i neprijatna prema meni i pored višemesečnog truda, iskrenog osmeha, puno volje i ljubavi nisam pomogla da napravi ikakav korak. Prosto nije dalo rezultata, jer njihove reakcije večitog odbijanja svega, pa i osobe koja je preuzela tako nezahvalnu ulogu iscelitelja, strašno povređuju i na kraju i sam guru, pozitivnog pogleda na život, beži glavom bez obzira. Mnogo zavisi od stadijuma bolesti i karaktera osobe koja je obolela.
  (Maja Milosavljević, Beograd - 10.03.2008. 20:30)