Kako izaći iz depresije?

Kliknite ovde da biste ostavili komentar.

• Korisnije bi nam bilo da napišete kako čovek sam da izađe iz depresije. Hvala.
  (Mira Petrović, Smederevska Palanka - 16.07.2007. 19:57)
• Vi ste tako blago opisali borbu protiv depresije. To je bolest koja se ne leči rečima...
  (Daca Čeko, Niš - 24.08.2007. 10:52)
• Vreme je najbolji lekar, ali je zato loš kozmetičar. Godinu dana se borim sa tim i još me boli taj osećaj usamljenosti. Oni koji to nisu osetili nikad neće znati koliko je to težak period u životu. Stojiš na ivici ponora, pola tvog tela visi ka ponoru, a druga polovina je još na zemlji. Pitanje je dana koji će deo tela prevagnuti.
  (Dragan Petrović, Niš - 11.10.2007. 15:42)
• Čitajuci ovih par komentara razmišljam malo i želim da kažem da ste lepo opisali kako izaći iz depresije. Ako je neko uz vas, naravno, to je tačno. Ali, kada čovek ima nekoga kraj sebe ko će da ga izvlači i zasmejava, on ne pada u duboku depresiju koja traje dugo, zar ne? A kako izaći iz depresije kad si sam? Uz mnogo jaku snagu psihe. Naravno, treba sebi dozvoliti i stanje depresije, neraspoloženja, pa treba i plakati mesec dana zaredom ako vam je do toga, ali se treba i potruditi posle, ne dozvoliti da takvo stanje traje više, naći bilo šta što može da se radi, neku zanimaciju, aktovnost koju svaka osoba zasebno voli i koja je ispunjava. Ako ništa drugo, izaći i šetati, gledati ljude ako je u pitanju usamljenost. Usamljenost je jako teška i ko je nije osetio, ne može da je razume. Može samo da nagađa na osnovu pročitanih stranica neke knjige ili udžbenika. Dugogodišnja usamljenost je bukvalno pitanje da li vredi živeti i zašto živeti kad je sve bez značaja.
  (Milena Jokić, Beograd - 21.10.2007. 11:41)
• Moje mišljenje je da se depresija može prevazići radom. Samo nas rad može spasiti. Ali treba početi sa tim radom već jednom. Naoružajte se obavezama. Ofanziva jeseni.
  (Jana Radonjić, Podgorica - 25.10.2007. 14:44)
• Nijesam rekla i to da su depresivni ljudi izgubili svoju alternativu ili smisao. To je vrlo teško ponovo naći. Bitno je družiti se sa ljudima koji pružaju puno ljubavi i sa osobama koje su pozitivne. Treba stvoriti adekvatnu atmosferu, makar ona bila u vidu neke neobične naslovne sličice na ekranu mobilnog telefona. To je neka vrsta vedrog pogleda kroz "prozor" za vaše sumorne okvire. Šta biste rekli? Ja imam samo 20 godina i zagubila sam negdje svoju alternativu? I tražim je iznova. Mislim da sam blizu. Javiću.
  (Jana Radonjić, Podgorica - 25.10.2007. 14:57)
• Mislim da je jako važno o tome javno da se priča. Takođe bi trebalo i alkoholizam biti tema na ovom sajtu. Svi mi se skrivamo, glumimo kako nam je dobro i fino. Ja posmatram sebe: usamljena, zatvaram se u sebe, ne želim kontakte, razočarala se u prijatelje, partnera. Ostali su mi samo moj vučjak i labrador koji me razumeju. Moj savjet vam je da uzmete životinjicu i obaveza je tu. Moram ići napolje bez obzira da li je kiša ili ne. One me trebaju, a biti nekome potreban - velika je stvar. Mislim da pozitivnost i dobra volja vode do uspjeha. Želim vama i sebi to i još mnogo ovakvih članaka. Pozdrav!
  (Gina Nestorović, Beč - 26.10.2007. 08:42)
• Tekst vam je prilično dobar.
  (Veselin Vasović, Niš - 13.11.2007. 08:35)
• Mislim da je tekst prilično dobar, ali postoje tu još par stvari. Depresivne osobe pate i imaju osećaj beskorisnosti, tako da su one uglavnom vrlo vešte u prikrivanju svojih osećanja, da ne bi smetale drugima svojim problemima. Ukoliko bi neko i želeo da im pomogne, veoma je teško da uopšte sazna da je tom nekom potrebna pomoć. Imala sam neki sličan problem i to veoma dugo. Uvek sam ga držala u sebi i to me je izluđivalo, sve dok nisam potpuno pukla i rekla svojoj najboljoj drugarici. Ona mi je puno pomogla. Nikad joj to neću zaboraviti. Izvukla me je iz bunara. Stalno me je zasmejavala i odvraćala. Sad i kada mi dođe takav period, pomislim na nju, šta bi ona rekla i koliko sam srećna što je imam za drugaricu. To se ne nalazi često. Sada i ja pokušavam da pomognem drugima, uglavnom preko interneta i uvek sam tu ako nekom trebam. Najbolje vas razume onaj ko je to preživeo. Onaj ko vas voli može da pokuša, ali ako nije preživeo, jednostavno ne zna kako je to.
  (Tatjana Todorović, Beograd - 25.11.2007. 11:19)
• Treba se zaposliti nečim, okupirati misli, ali pored takvih depresivnih osoba često ljudi ne žele da stanu. Razumevanje se može dobiti od roditelja, ali iz ličnog iskustva tvrdim da vas u većini slučajeva neće razumeti ili barem neće to shvatiti toliko ozbiljno. Depresija je teška bolest gde se mora potražiti stručna pomoć. Pre svega ta depresivna osoba mora pokazati želju da se iz toga izvuče. Sigurno je da ne može sama, da svaki pokušaj je opet vraća na početak. Mislim da je najbolje potražiti stručnu pomoć ili se požaliti osobi sa dosta iskustva koja je bila u istoj ili sličnoj situaciji, jer ljudi koji to nisu doživeli neće razumeti koliko je depresivnom čoveku teško i kuda vode njegove misli.
  (Nada Kostić, Kragujevac - 06.01.2008. 22:44)
• Ja nisam stručnjak za ovu oblast, ali moram da primetim da ljudi mešaju neraspoloženje izazvano nekim prolaznim neuspehom sa teškom psihičkom bolešću koja se jako teško leči. Slažem se sa tim da treba uneti u čitavu priču pozitivne faktore, ali sve je to jako komlikovano. Prvo je komplikovano uopšte zainteresovati osobu koja je u depresiji da se najpre zainteresuje za vas, a kamoli za bilo kakve šetnje, knjige, boje i ostale stvari. To su ljudi koji ne mare za sebe, a kako bi marili za druge. Ja sam imala primer da je meni jako bliska osoba postala čak nemarna i neprijatna prema meni i pored višemesečnog truda, iskrenog osmeha, puno volje i ljubavi nisam pomogla da napravi ikakav korak. Prosto nije dalo rezultata, jer njihove reakcije večitog odbijanja svega, pa i osobe koja je preuzela tako nezahvalnu ulogu iscelitelja, strašno povređuju i na kraju i sam guru, pozitivnog pogleda na život, beži glavom bez obzira. Mnogo zavisi od stadijuma bolesti i karaktera osobe koja je obolela.
  (Maja Milosavljević, Beograd - 10.03.2008. 20:30)
• Tekst nije loš, ali može da bude i bolji. Slažem se da izlečenje zavisi od osobe, ali zavisi i od okruženja.
  (Jasmina Todorović, Kosovska Mitrovica - 27.06.2008. 11:10)
• Vrlo ste lepo ovo osmislili, ali svaki čovek je različit i smatram da za svakog postoji terapija da popravi svoje psihičko stanje, naravno uz upornost i malo volje. Psihičko stanje zavisi od mnogo faktora u životu i menja se sa usponima i padovima. Moramo biti hrabri i da verujemo u to da će biti bolje. Nadam se da će depresija nestati, ali treba vremena. Pozdrav!
  (Biljana Jović-Zeljić, Švajcarska - 28.10.2008. 13:40)
• Kako kaže novokompovana Šekspirova dilema "da li da se ubijem ili da se umijem"? Vidite kako se ja osećam. Imam decu, supruga, a nimalo snage, volje, radosti, smeha, druženja, a oni, moji najmiliji, očekuju od mene sve to. Deca vide moj izveštačen osmeh na licu, ne mogu, zapravo nemam snage, da glumim srećnu mamu, suprugu. Tako je monoton ovaj život.
  (Marija Marković, Novi Sad - 25.12.2008. 23:27)
• Mislim da je veoma teško izaći iz depresije. To je začarani krug bez kraja. Ja mislim da je osoba u depresiji uvek sama. Isto tako mislim da osoba u depresiji može jedino sama sebi pomoći. Mozak ima isceliteljsku, ali i onu samouništavajuću moć. Za sve naše bolesti kriva je naša psiha, naš način razmišljanja, tj. krivi smo mi sami. Depresivnoj osobi koja je zapala u depresiju usled uticaja sredine u kojoj živi ili neke lične tragedije najveći su neprijatelji malodušnost, lenjost, bezvoljnost i strah od promene, strah od delanja. Depresivna osoba mora da shvati da nije jedina neshvaćena, nezapažena i neprimećena u ovom društvu u kojem je sve poremećeno. Ne dozvolite da vas loš sistem slomi i uništi. Postanite svesni sebe i svog života koji je Božji dar. Vaše telo i vaš duh su vaš dar, vaš poklon i zato oplemenite svoje telo i svoju dušu. Dokažite i sebi i drugima da vi možete sve. Recite sebi "Ja mogu sve, meni je dobro, ja ću uspeti"! Prionite na rad, na posao ma koliko vam teško bilo. Naterajte sebe da radite na sebi, malo po malo bićete sve bliže izlazu iz provalije u koju ste možda upali zbog izopačenog sveta oko vas koji vam nije dao šansu i koji vam je nikada neće dati ako sami sebi ne pružite ruku spasa. Budite fer prema vama samima. Ne uništavajte se više. Niko vas neće voleti, ako sami sebe ne volite. Glavni zadatak depresivnoj osobi ja da nauči da voli sebe. Depresivnoj osobi nije potrebno povlađivanje, već rad i samodisciplina i samokritičnost kao i cilj. Ja znam kako je biti sam i u depresiji. Znam taj osećaj besmislenog toka vremena, osećaj života u kolotečini u kojoj ništa nema smisla. Najgore što možete da uradite je da mislite, da razmišljate i da se preispitujete. U ovoj zemlji razmišljanje je siguran put do ludila. Ljudi koji su površne i ograničene osobe obično ne padaju u depresiju. Čuvajte svoju krhkost, osećajnost i sve vaše plemenite osobine koje vas čine čovekom, ali ne dozvolite da ih drugima pokažete i da one vladaju vama. Bitno je da razum vlada, a ne emocije.
  (Dejan Tanasić, Niš - 01.02.2009. 20:02)
• Depresija - šta da kažem, to se ne može objasniti, može se samo osetiti i mislim da se ne može nikad izlečiti, nego samo sakriti ili malo zaboraviti, ali ona kada jednom dođe, uvek je tu kao senka, može lako da se vrati i prati te svuda. Teško je meni kad sam sa 18 godina depresivan i to duže vreme. Ne može se to razumeti, može se samo osetiti. Tekst je dobar, ali je prilično površan za ovakvu temu.
  (Igor Miličić, Sremska Mitrovica - 07.03.2009. 02:23)
• Čitajući ovo moram da priznam da je velika šteta što su mladi ljudi toliko depresivni, mlade majke koje imaju decu. Ja nemam dece, bolesna sam od srca i vrlo lako zapadam u krize, ali uvek vidim neki tračak nade i kada je nema, pomislim - sutra će biti. Šetnje, muzika, rad i osmeh, pa makar i lažan, može pomoći. Nadam se da sam nekome pomogla, jer i ja sam dosta sama, ali sam ipak borac. Kada padnete, ustanite i pomislite da na ovome svetu ima barem jedna osoba kojoj je zaista stalo do vas. Pozdrav i srećno svima!
  (Lelica Peskarov, Zrenjanin - 01.04.2009. 14:45)