Лидија Новаковић
02.11.2007.
У свету у каквом живимо, савремена жена често себи поставља питање: да ли се здраво храним?
Одговор је обично разочаравајући. Наш брзи начин живота прати и неквалитетна брза храна. Већина намирница испуњена је адитивима, вештачким бојама и разним емулгаторима. Чак и за намирнице купљене на пијаци не можемо бити сигурни да су узгајане на добар начин. Када је дан испуњен пословним обавезама, понекад пљескавица купљена на киоску делује као добро решење. Немамо довољно времена ни за кување ни за консумирање квалитетно спремљених намирница. Свеска са бакиним рецептима стоји заборављена на полици и скупља прашину.
Подједнако је важно: да ли заиста уживамо у храни?
Традиционална кухиња базира се на зачињеним јелима, готово обавезно са месом. Да, та јела су често укусна и пријатна чулима, тако да се може рећи да уживамо у таквом оброку. Али, да ли и наше тело подједнако ужива колико и наше чуло укуса? Углавном не, јер му је потребно извесно време да вари храну која га успављује и успорава.
Поред здравља које је најбитније, данас се већина женске популације труди да буде у форми, да се лиши непотребних наслага и да изгледа што лепше. Па како све то постићи?
Не постоји чаробни штапић. Али барем у савременој цивилизацији имамо мноштво могућности (кад год пожелимо нешто да променимо), па свако може да бира начин у складу са својом личношћу.
Ако желите да промените начин исхране, једно од могућих решења је – макробиотика.
Сам назив је настао од израза „макро биос”, што значи - „велики живот”. Представници ове специфичне науке о исхрани поручују да је важно вратити се природи и поново успоставити прекинуте везе са њом. Макробиотичка исхрана се заснива на органски узгајаним намирницама, примарно биљног порекла. Битан је правилан распоред врста намирница које се једу у току дана. Од тога 30–60% треба да чине житарице, 25–40% поврће, 10% супе, 10–20% махунарке и 2–5% алге. Таква размера обезбеђује довољну количину беланчевина, угљених хидрата и осталих елемената неопходних организму - тврде макробиотичари.
Неки од ових ставова нама, са балканског поднебља, делују веома необично на први поглед, чак и екстремно. “Исхрана без меса, без млечних производа, само са мало рибе с времена на време? Па шта се онда уопште једе?” – типична је и потпуно нормална реакција. Ипак, то је један сасвим заокружен систем, са правилима о кувању, бројним рецептима, одређеним намирницама, чак и врстама посуђа које се користи.
Макробиотичка исхрана – да или не?
Свет је препун могућности. Размислите о својим жељама и потребама, сигурно ћете наћи нешто баш по својој мери.