проф. физичке културе Александар Михаиловић, инструктор аеробика (Musculus Lux)
14.09.2007.
Витамини су као генерали - има их мало, врло су важни, најчешће неопходни и без њих би настало расуло. Ова аналогија можда најбоље илуструје колико снажно неке супстанце утичу на тело као целину, а њихово присуство мери се милиграмима, или чак микрограмима. Ове супстанце помажу ензимима да милиони хемијских реакција које се односе на раст, развој и опоравак организма тече у правом смеру. Ту групу супстанци популарно називамо витаминима.
Назив витамин заправо је кованица речи вита, што значи живот, и амин, што је суфикс у називу азотних једињења. Творац ове кованице је Казимир Функ, пољски биохемичар, који је почетком XX века пронашао и описао амине од виталног значаја за функционисање организма. Он је изоловао супстанцу названу тиамин или анеурин, данас познатију као витамин B1 и показао како недостатак ове супстанце доводи до обољења познатог као бери-бери. Израз витамин је врло брзо био прихваћен за све неопходне амине у људском организму, док данас обухвата и органске супстанце које нису амини, у хемијском смислу, а неопходне су нашем телу.
У почетку су витамини добијали скраћена имена, у облику једног слова, као замену за врло комплексне хемијске називе. Породице витамина, попут B комплекса, добиле су и редни број, ради лакше идентификације. Како су откривани нови витамини, а одмицало се у абецеди, ова пракса се полако напуштала, а "нови" витамини су задржали своја изворна имена.