Лидија Новаковић
06.12.2007.
Слатке и сочне, најчешће мекане, а понекад тврде унутрашњости - крушке су некада називане "даром богова". Постоји много различитих врста, тако да се могу наћи на пијацама и у маркетима готово током читаве године, мада им је главно време зрења период од августа до октобра. Спадају у исту породицу воћака као јабуке и дуње. У зависности од врсте, крушке могу бити жуте, зелене, браон или црвене.
Крушка је добар извор витамина Ц. Познато је, али није згорег да поновимо - овај витамин је моћно средство у борби против прехладе, јер стимулише бела крвна зрнца да се боре против инфекције, директно уништава многе вирусе и бактерије, а такође и регенерише витамин Е - снажан антиоксидант. Консумирање ове воћке помаже и у превенцији кардиоваскуларних болести и болести цревног тракта.
Ова воћка је једна од првих које се препоручују за исхрану одојчади, као главни састојак кашица. Због примамљивог и слатког укуса, ваше дете се неће бунити када му спремите оброк од крушака.
Иако је позната чињеница да воће треба да буде део наше свакодневне исхране, често се, код деце најчешће, јављају алергијске реакције на поједине врсте воћа. У односу на остало воће, занемарљиво је мала могућност да се консумирањем крушака добије алергија, тако да се она сматра и хипоалергентским воћем.
За оне које то занима, латинско име крушке је Pyrus communis. Ова воћка има и занимљиву историју: пореклом је из западне Азије. У овим се крајевима за крушку зна већ три хиљаде година. Има претпоставки да се за њу знало чак и много раније од тога, још у камено доба. Какво год да јој је тачно порекло, сигурно је да се састав крушке доста променио кроз време. Све до 18. века, њихова унутрашњост није била тако сочна и мекана као данас. Садашње стање последица је култивисања ове биљке и мешања са другим воћкама. Данас се највећи број плантажа на којима се узгајају крушке налази у Кини, Италији и Сједињеним Америчким Државама.
Танка кожица крушака такође садржи хранљиве састојке, као и њено "месо", тако да је најбоље не одстрањивати је приликом узимања. Када је једном пресечена, крушка ће брзо оксидирати и задобити браонкасту боју. Можете спречити да се то деси тако што ћете је прелити соком од лимуна или наранџе.
Неколико идеја за припремање крушака
Додајте исецкане крушке, ђумбир и мед у кашу од проса - добићете веома укусан и хранљив доручак.
Извадите кошчице и ољуштите крушке, а потом их обарите у јабуковом соку или вину.
За крај још мало историје: крушка је некада била ексклузивно воће више класе, а данас сви можемо уживати у њеном примамљивом укусу.