Поједини мушкарци тврде како су, подједнако колико и жене, изложени социјалном притиску због изгледа: разлика је у томе што се жени намеће императив лепоте, а мушкарцу - снаге. Присуство мишићавих "лепотана" у разним спотовима, забавним емисијама и рекламама као да потврђује то гледиште. Са друге стране, жене чије слике доминирају у глобалним медијима ретко поседују изражене мишиће (са повременим изузецима попут Анџелине Џоли или Мадоне). Иако се од девојака савременог доба не очекује "мекушан став", снага и даље остаје прилично ниско на листи женских приоритета.
Ако се од жена уопште и очекује став према мишићима, он имплицира однос према постојању/одсуству мишића на мушком телу (док се мишићавост женске фигуре скоро уопште не узима у обзир). Једине клице размишљања о раду на женским мишићима постоје у склопу "аеробик културе", где је примарни циљ већине - скидање килограма и постизање "затегнутости", то јест бољег стања мишића. Но, број жена које заиста теже да доведу свој мишићни склоп у боље стање приметно је мањи од броја оних које своје фигуре обликују другим средствима - дијетама и употребом нутриционих препарата.
Са друге стране, женама које се баве бодибилдингом и активно учествују на такмичењима из те области неретко се приписују атрибути "мушкобањастог понашања" и непривлачности: разлог за то највероватније лежи у страху од приближавања полова и мешању родних карактеристика.
Одлука о имању/немању мишића свакако је ствар личног избора. Међутим, ако сте у недоумици како да порадите на свом физичком и здравственом стању, увек је боље определити се за неки вид физичке активности (аеробик, трчање, пливање, вожња бицикла) него одабрати дијету којом је "пријатељичина комшиница скинула десет килограма за десет дана". Не морате (осим уколико немате посебне склоности ка томе) постати нова шампионка у бодибилдингу, али лагана физичка вежба и "буђење" ваших заспалих мишића нипошто не могу да шкоде.