проф. Мирослав Марковић, фитнес инструктор и лични тренер
02.09.2007.
Када размишљају о физичкој форми, многе особе мисле на специфичне аспекте које желе да побољшају и унапреде (телесна тежина, флексибилност, снага). Амерички колеџ за спортску медицину дефинисао је форму као скуп карактеристика које особа има или развија, а које су повезане са способношћу за обављање одређене физичке активности.
Физичка форма је састављена од мерљивих компонената које омогућавају особи да прати и побољшава своје способности у оквиру различитих спортских и свакодневних активности. Форма се постиже одређеним тренажним режимом који се састоји из различитих вежби.
Уопштено говорећи, постоји пет главних компонената физичке форме на које се обраћа пажња при утврђивању степена припремљености, при чему важну улогу игра и антропометрија, нарочито у дозирању адекватног програма тренинга.
Кардиоваскуларна форма
Представља способност срца и плућа да испоруче адекватну количину кисеоника активним мишићима, што може да се прати преко срчане фреквенције. Срчана фреквенција у стању мировања може да износи 60-100 откуцаја у минуту. Вредности срчане фреквенције расту са порастом потребе организма за кисеоником, тај однос је увек линеаран. Циљ сваког фитнес програма је да побољша ефикасност срца и плућа, а то се остварује на три главна начина:
- повећањем количине кисеоника који улази у плућа
- олакшаним преузимањем и транспортом кисеоника крвотоком
- већом способношћу мишића да преузму и искористе кисеоник
Резултат ће бити смањење срчане фреквенције у стању мировања, што значи да срце куца спорије, али испоручује ткивима исту количину кисеоника - такво срце ради "економичније". Кардиоваскуларна форма омогућава да се свакодневне активности обављају лакше са што мање утрошене енергије.