Дијагноза простатитиса почиње попуњавањем специјалног упитника, који се зове индекс хроничног симптоматског простатитиса, физикалним прегледом са нарочито пажљивим прегледом спољних гениталија, препона, међице и спољног сфинктерног мишића.
Ректални преглед се изводи прстом и тим прегледом се информишемо о карактеристикама простате: о томе да ли је увећана, глатка, рапава и болно осетљива. Пре тог прегледа, треба узети узорак мокраће у две чаше. Затим се уради простатична масажа прстом тако што се простата притиска у жељи да се добије исцедак простатичног секрета. После тога, болесник поново мокри. То је тзв. тест у четири чаше и узорак из сваке чаше се прегледа микробиолошки и цитолошки, прегледа се да ли има неких бактерија или микроорганизама. Постоји и тест у две чаше, приликом којег се само прегледа узорак мокраће пре и после простатичне масаже. На основу налаза поставља се дијагноза. Ради се и ултразвучни преглед простате кроз ректум (задњи део црева), а у одређивању обољења простате најбоља је радиолошка метода, поготову у прављењу диференцијалне дијагнозе.
Код врло упорних простатитиса може се урадити и биопсија простате (узимање узорка простате) да би се пронашао узрок који се није могао наћи горепоменутим дијагностичким методама. Имунолошке анализе могу нам помоћи у дијагностиковању абактеријског хроничног простатитиса.
Док је терапија акутног простатитиса успешна и извесна, терапија хроничног простатитиса је дуготрајна и мукотрпна. Терапија увек почиње антибиотицима који не морају да одговарају антибиограму. Најчешће се користи норфлоxацин од 400 mg једном дневно у трајању од месец дана или ципрофлоxацин од 500 mg једном дневно у трајању од 14 дана до месец дана.
Антибиотици групе флуорокуинолоне довели су до побољшања код хроничног простатитиса изазваног ешерихијом коли и другим ентеробактеријама. Око 40 процената болесника са хроничним простатитисом осетило је побољшање након антибиотске терапије.
Лекови групе алфа-блокера (алфузосин, теразосин) побољшавају млаз мокраће и спречавају простатични интрадуктални рефлукс. Лекови кој спречавају упалу, тзв. антиинфламаторни лекови, могу да ублаже симптоме хроничне упале простате.
Користе се и биљни препарати и највише успеха је имао екстракт полена, и то ако се узима шест месеци. Осим лекова и биљних препарата, користи се и простатична масажа 2-3 пута недељно у току 4-6 недеља; терапија пода мале карлице и међице с грејањем, физиотерапијском масажом, истезањем, исхемичном компресијом, акупунктуром, инјекцијама анестетика, електронеуралном стимулацијом, хипнозом, јогом, релаксирајућим вежбама; минималнална инвазивна терапија као што је дилатација балоном, ласерска хирургија, лечење микроталасима и термотерапија. У врло ретким случајевима користи се хируршка терапија, и то само уколико се појави абсцес простате.
Терапија хроничног простатитиса је дуготрајна и мукотрпна. Необично је важно да особе оболеле од хроничног простатитиса буду физички активне и да спроведу строги дијететски режим исхране без јаких зачина и алкохола.