Простатични специфични антиген (PSA) заправо је ензим (34-kDa серин протеаза) који се лучи из простатичног ткива (епителијума). Он се одређује у крвном серуму и налази се код свих мушкараца који имају функционалну простату. Овај ензим је откривен пре двадесетак година и од тада је направио револуцију у раном откривању и лечењу рака простате.
PSA је специфичан за простату и његово повишење не значи да особа болује од рака простате. Доказано је да било каква иритација простате може да доведе до повишења PSA. PSA је повишен после дигитаног ректалног прегледа (прегледа простате прстом кроз задње црево), простатичне масаже и узимања узорка простате иглом (биопсија). Повишен је и после уролошких ендоскопских прегледа и манипулација (цистоскопија).
Упала простате (простатитис), као и добороћудно увећање простате (аденома простате) такође могу довести до повишења PSA. Опште су прихваћене нормалне вредности укупног PSA у односу на године мушкарца.
Старост | PSA |
40-49 година | 0-2,5 mg/ml |
50-59 година | 0-3,5 mg/ml |
60-69 година | 0-4,5 mg/ml |
70-79 година | 0-6,5 mg/ml |
Ови бројеви су само оријентациони пошто смо виђали високе вредности PSA са доброћудним увећањем простате и ниске вредности с раком простате. Прецизнија метода је одређивање густине PSA, тзв. PSAD. Израчунава се тако што се вредност укупног PSA подели са запремином простате. Просечан PSAD индекс код људи са нормалном простатом износи 0,090, код људи са повећаном простатом или упалом простате 0,099 и код људи са раком простате износи 1,73
У прецизнијој дијагностици, користи се и тзв. PSAV, тј. промена вредности PSA у одређеном времену. Уколико је повишење PSA веће од 0,75 mg/ml за годину дана, онда је то разлог за детаљнију дијагностику. PSA се појављује у три облика: као слободан PSA, затим PSA-ACT и PSA-AMG. Слободан PSA чини мањи део укупног PSA, док је PSA-ACT предоминантна форма код рака простате.
Одређивањем слободног PSA у односу на укупни PSA добијамо вредности које нам могу помоћи у прецизнијој дијагнози рака простате и бољој диференцијалној дијагнози према другим обољењима простате. Ако је однос слободног према укупном PSA преко 0,20 - сматра се да је мала могућност да особа болује од рака простате (око 10%); уколико је пак тај однос испод 0,10 - могућност је велика (око 90%). PSA има велику улогу у праћењу болесника оболелих од рака простате, јер показује како реагују на различите видове терапије. Уколико се PSA снижава, говори нам о позитивном ефекту терапије и обрнуто.
Одређивање PSA представља корисно дијагностичко средство које нам указује на то да ли са испитивањем треба ићи даље. Дијагноза обољења рака простате може се поставити једино узимањем узорка ткива простате које се прегледа микроскопски.