Мушкарци страхују и од неких појединачних страхова, а са њима се свако суочава на свој начин.
Сасвим је могуће да сте фасцинирани фигуром свог оца и да желите да у потпуности личите на њега. То је дивно - ослобођени сте брига које имају људи са мање среће од вас. Понекад човек са ужасом примећује код себе особине којих се бојао више од свега на свету. "Никада нећу бити такав", говорили су многи од нас, осуђујући очеву строгост или површност.
Очеви веома утичу на наш живот, јако су нам блиски, али њихове мане тешко прихватамо. Ризик од тога да ћете их наследити јесте велики, међутим, никада се не можете сматрати клоном свог оца, јер носите и мајчине гене. Затим, пошто већ познајете очеве слабе тачке, можете се трудити да их избегнете и да их контролишете у себи.
Мушкарци су независна бића. Због тога помисао на то да ће провести последње године у старачком дому изазива жељу за самоубиством као поклоном за педесети рођендан. Можемо се помирити са самоћом или сиромаштвом, али никада са беспомоћношћу, јер је мушкарац снажан и самосталан. Он је дужан да буде у седлу до краја и да умре са мачем у руци, или бар са рекетом за стони тенис.
Међутим, без обзира на здраву исхрану и бављење спортом - старост на крају сустиже свакога. Нико није ослобођен тога. Шта учинити? Смирити се. Патолошка независност је још један комплекс који погађа мушкарце. Свима нам је потребна помоћ, бар у неком облику, а у томе нема ничег лошег, поготово ако долази од блиске особе. Управо те блиске особе јесу најбољи катализатори за прочишћавање нашег организма од страха, или страхова - ако их имате више; од оних дечачких, преко оних из времена када сте били младић до страхова са којима се носи зрео мушкарац, а касније и старац. Храбро скупите снагу да измените оно што можете изменити, мир да прихватите оно што се не може променити и мудрост да разликујете једно од другог.