Један од страхова карактеристичних и за мушкарце и за жене и који нема везе са годинама, али се појачава како се приближавате старости јесте страх од самоће. Свако од нас с времена на време осети непријатан страх од самоће, тугу или депресију коју нема с ким да подели. Иако је, према мишљењима психолога, овај проблем најчешће само део пратећег ефекта неке животне промене, он може бити и последица сопствене несигурности. Данашње такмичарски настројено друштво код особа које су несигурне у себе и у сопствене врлине најчешће изазива страх од неиспуњавања очекивања које има група - друштво у којем та особа живи и у оквиру којег се креће.
Супротно општеприхваћеном мишљењу да се са овим проблемом сусрећу само особе које живе повучено и које тешко склапају пријатељства, он се може јавити и код оних који воде нормалан, чак и интензиван друштвени живот. Ако немају коме да открију емоције и своје најинтимније тајне, чак и особе које су стално окружене гомилом света понекад одлучују да све што осећају држе закопано дубоко у себи.
Да би се то крајње непријатно и узнемирујуће стање победило, треба вам нека позитивна креативна делатност. Похађање курса неког страног језика, сликарство или бављење спортом омогућиће особама са овим проблемом да се приближе другим људима, у почетку, наравно стидљиво, а затим све сигурније и слободније.
Активирање властитих креативних способности у почетку нема толико улогу у попуњавању друштвене колико унутрашње празнине код појединца. Када те активности ублаже унутрашњи немир, особа прелази у другу фазу - отварање према људима, склапање пријатељстава и развој нових осећаја који даље потискују усамљеност.