Дете је повучено, не игра се с другом децом, склања се од већих група и нових познанстава, делује уплашено пред таквим ситуацијама. Ако се и нађе у друштву, срце му убрзано лупа, убрзано дише, дланови му се зноје па се стиди да пипне било кога, тресу му се руке... Оваква појава позната је као социјална фобија и постоји и код деце и код одраслих. Непотребно је рећи колико омета друштвени живот сваке особе која од ње болује. Како долази до социјалне фобије?
Не зна се сигурно, али сматра се да проблем почиње у раном детињству. Једна варијанта је да проблем настаје кад родитељи верују да је дете потребно веома рано осамосталити, направити га независним, па га малтене одбаце док му је родитељска заштита и даље неопходна. Страх од одбацивања је урођен и људима и животињама (може се приметити чак и на домаћим животињама и кућним љубимцима када их на неко време оставите саме, нарочито ако нису навикли на то), тако да је ипак потребно неко време да се дете психички осамостали довољно да буде спремно за (привремено) одвајање од родитеља. Ако се детету не пружи довољно времена и довољно охрабрења и уверавања да ће све бити у реду, оно постаје константно згрчено, уплашено да ће га мама и тата оставити и у страху од свега новог.
Друга варијанта, потпуна супротност првој, јесте када је дете презаштићено. Такву децу је лако уочити: тешко им пада одвајање од родитеља чак и на кратко време, плачу, вриште, бацају се на под, постоји могућност и да се повреде. Одлазак у вртић? Некада је неопходно да мајка с дететом и по месец дана сваки дан остаје по неколико сати у обданишту док се дете не адаптира. Када крене у школу, такво дете је повучено, не игра се с другом децом, неће да се такмичи, не јавља се да одговара чак и када зна лекцију или одговор на питање. Како расте, симптоми се погоршавају.
Да ли је социјална фобија иста ствар као трема? Не. Када се ради о треми, она се појачава пред наступ и с наступом нестаје, а социјална фобија траје и у току "наступа" и постаје све јача. Трема стимулише, док фобија паралише.
Постоји ли неки начин да се са социјалном фобијом детета изборите или, још боље, да до ње и не дође? Постоји - треба му градити самопоуздање. Нипошто га не треба бламирати пред другима, подругивати му се, а када постане довољно старо за то, треба га и осамостаљивати (летовања, зимовања и излети с другом децом), треба га послати у обданиште, повремено га одвајати од куће (наравно, тако да буде с особом којој верујете), нипошто га не треба плашити школом: "Видећеш ти како ће ти бити кад кренеш у школу!"