Симптоми и знаци оштећења нерава које настаје код болесника који имају шећерну болест (дијабетесна неуропатија), и то услед дуготрајно повећаног шећера у крви - веома су различити и зависе од тога који је део нервног система захваћен.
Уколико је захваћена моторна функција нерва, то се одражава на функцију мишића; уколико је захваћена сензорна функција нерва, оштећен је осећај додира, вибрације и осећај позиције. Ако је захваћен аутономни нервни систем, основни симптоми се односе на рад срца, висину крвног притиска, знојење, проблемe са варењем и покретима органа за варење (гастроинтестинални тракт) и проблеме са сексуалном функцијом и функцијом мокраћних путева (генитоуринарни тракт).
Према начину појављивања, неуропатија може бити акутна, ако болови трају до 6 месеци, и хронична, ако болови трају дуже.
Фокална или мононеуропатија је оштећење само једног нерва, а симптоми се манифестују само у пределу који тај нерв опскрбљује својом функцијом. Она, дакле, захвата само један нерв и чешће се јавља у старијој популацији пацијената. Обично се манифестује јаким болом дуж захваћеног нерва који спонтано пролази након 6-8 недеља. Бол је последица оштећене циркулације кроз крвни суд који исхрањује нерв.
Мононеуропатија обично захвата нерв ручног зглоба (улнарнис), бутину (феморални нерв), потколеницу и средњи или бочни део стопала. Терапија је симптоматска (терапија која не лечи узрок болести, већ само ублажава симптоме болести) , сем уколико су болови веома изражени и не пролазе спонтано, као што се то дешава код тзв. карпал тунел синдрома (захваћен главни нерв подлактице, тј. улнарни нерв), када је потребна хируршка интервенција.
Оштећење више нервних влакана која снабдевају нпр. само натколеницу, или само надлактицу, или тзв. дифузна проксимална неуропатија (захваћеност великих нерава) такође се чешће јавља код старијих пацијената. Тегобе настају постепено или нагло, једнострано или обострано у исто време, или се у почетку неуропатија манифестује једностраним симптомима, а постепено се симптоми шире на другу страну тела.
Симптоми се манифестују подрхтавањем и слабошћу мишића, што се одражава отежаним устајањам са столице или отежаним пењањем уз степенице, осећајем трњења или мравињања под кожом. У овом стадијуму болести неопходно је да пацијент буде испитан како би се искључили други узроци обољења нерава, будући да 10-30% пацијената који имају неуропатију нема шећерну болест.
Оштећење која захвата завршетке нерава, тј. удаљена нервна влакна, најчешће на рукама и ногама, или тзв. дифузна дистална неуропатија (захваћеност ситних нерава) представља најчешћи облик неуропатије и основна карактеристика је осећај печења у пределу табана, или у висини кратких чарапа, губитак осећаја хладноће и топлоте и хронични болови.
Због губитка осећаја температуре, могуће су тешке опекотине уколико због осећаја хладноће пацијент без контроле загрева ноге.
Испитивање и терапија дијабетесне неуропатије припада ендокринолозима и установама терцијарног клиничког значаја, пошто је неопходно урадити већи број тестова, а за терапију је неопходан индивидуални приступ сваком пацијенту.