Драган Цветковић
01.07.2009.
Према студијама и истраживањима спроведеним у скорије време, когнитивна терапија показала се као веома успешна када су у питању проблеми са бешиком.
Истраживања су показала да су ум и психа јако моћна оружја у решавању наших бројних проблема биолошке природе. Истраживања су такође показала да наш ум (психа) може представљати нов медијум који води бољој контроли бешике и начину да заобиђемо неке од непријатности које изазива превише активна бешика.
Истраживање
У једном од таквих истраживања коришћена је управо когнитивна терапија, и то на испитаницима који су имали проблема са обуздавањем нагона за мокрењем. Крајњи резултати показали су је да је когнитивна терапија веома ефектна у лечењу овог проблема. Такође се показало и да је веза ума и тела од изузетног значаја за жене које пате од поменутог поремећаја. Кључ ефикасности ове терапије, када су у питању жене које имају проблема са превише активном бешиком, лежи у томе што су жене јако мотивисане и одлучне да поново поврате потпуну контролу над својим телом.
У истраживању је учествовало 10 пацијената старости 62 године. Оно што је чинило потенцијалне пацијенте квалификованим да учествују у овом истраживању јесте дијагностикован поремећај бешике, или изненадни и незаустављиви нагон за уринирањем.
Како би се што боље упознали са истраживањем и његовим циљевима, пацијентима је била детаљније представљена сама идеја когнитивне терапије. Након тога им је пуштен петнаестоминутни аудио-снимак, који је описивао низ опуштајућих и визуелних вежби које ће испитаници радити код куће два пута дневно у току две недеље. Когнитивна терапија посебно је била усмерена на промену размишљања саме особе ради бољег контролисања бешике. Пацијенти су сами водили евиденцију о учесталости овог неконтролисаног налета, пре и за време терапије.
Резултати
На основу дневника испитаних откривено је да је код знатног броја пацијената дошло до побољшања кад су симптоми у питању. Након завршеног испитивања, коначни подаци открили су да се просечни број инцидената, у току једне недеље, смањио са 38 на чак 12.
Једна од пацијенткиња потврдила је да је терапија код ње у потпуности имала ефекта. Наиме, пре учествовања у испитивању, код ње су се ови нагони јављали толико често да је морала чак и до осам пута у току дана да одлази у тоалет. Након завршетка истраживања, са поносом је могла да потврди да је њен поремећај постао неприметан.
Овим истраживањем је и статистички и клинички доказано да когнитивна терапија има невероватно позитивно дејство на особе које пате од поремећаја бешике.