Дијагноза рака простате може се поделити на два временска периода. Први период је пре открића простатичног специфичног антигена (ПСА), када долазе болесници са узнапредовалим стадијумом рака простате и присутним симптомима, а други период је после открића простатичног специфичног антигена (ПСА).
Увођење ПСА теста (теста за рано откривање рака простате) у рутинску употребу омогућило је ранију дијагностику почетног стадијума рака простате. Рак простате у почетку не показује никакве симптоме. Уколико нађемо повишену вредност ПСА у крви пацијента, почињемо да примењујемо друге дијагностичке методе да бисмо евентуално потврдили или искључили карцином простате.
Повишени ПСА говори нам да постоји нека иритација простате. Та иритација може да настане услед упале простате (простатитис), увећања простате (аденом простате), после цистоскопског прегледа (преглед мокраћне бешике изнутра специјалним инструментом), после дигиталног прегледа простате (прегледа простате прстом кроз задње црево), после сексуалног односа итд. Анализа крви на ПСА мора се увек узети пре дигиталног прегледа простате.
Дигитални преглед простате је основна и неизбежна дијагностичка метода којом утврђујемо основне карактеристике простате: величину, ограниченост, конзистенцију, глаткоћу и осетљивост. Обично реагујемо на повишен ПСА тако што пацијенту препишемо антибиотик који треба да узима у току месец дана.
Када поновимо анализу ПСА, често видимо да су вредности ниже, тј. у границама нормале, и таквог пацијента упућујемо на контролни преглед за годину дана. Уколико се вредност ПСА није смањила, тј. остала на истом (вишем) нивоу, или пак порасла - онда болеснику предлажемо да се уради ултразвук простате, и то специјалном ултразвучном сондом кроз задње црево, тзв. трансректалним приступом. На том прегледу можемо прецизно да утврдимо величину простате (дигиталним прегледом грубо утврђујемо да ли је простата увећана или није), али можемо да видимо и сумњива поља на простати, калцификације, или пак да не видимо ништа ненормално.
У зависности од старости пацијента, величине простате и висине вредности ПСА - одлучујемо се за узимање узорка простате, тзв. биопсију простате. Биопсија простате је једина дијагностичка метода која може да нам потврди или искључи дијагнозу рака простате. Ради се са специјалном иглом кроз задње црево под контролом ултразвука. Узима се 10-12 узорака, по 5-6 из сваког режња простате. Процедура траје 2-3 минута и ради се у локалној анестезији. Узорци се шаљу у патохистолошку лабораторију, где се прегледају под микроскопом и поставља се дијагноза. Најчешће исти узорак гледа тројица патолога, независно један од другога, како би се могућа грешка свела на минимум. Патолошки налаз садржи стадијум тумора и класификацију тумора по Глисону, на основу чега се одлучујемо за врсту лечења.
Уколико је карцином мали, у самом зачетку - дешава се да га "промашимо" приликом биопсије и налаз који добијемо је негативан. Таквог болесника упућујемо на контролни преглед после годину дана и на основу дигиталног прегледа и висине ПСА у крви доносимо одлуку о томе да ли треба поновити биопсију. Тада је већа могућност да се узме узорак из сумњивог места пошто је то место сада веће.