Најновија научна истраживања о витамину D указују нам на то да његова улога није само јачање костију. Клиничка студија са Харвадског медицинског факултета показује да особе са ниским нивоом витамина D у крви имају повећан ризик од настанка срчаних обољења. Тај ризик је нарочито наглашен код особа са повишеним крвним притиском.
Ова студија је почела 1996. године и испитивано је више од 1.700 особа просечне старости 59 година. Особе које су имале низак ниво витамина D у крви, испод 15 нанограма у једном милилитру, имале су два пута већи ризик од настанка срчаног инфаркта, можданог удара и других срчаних обољења него особе који су имале преко 15 нанограма у 1 милилитру.
Највећи проценат срчаних обољења нађен је код особа са високим крвним притиском и ниским нивоом витамина D. Научници су установили да је разлог за то чињеница да се рецептори за витамин D налазе највише у срчаном мишићу и слузокози крвних судова.
Недовољна количина витамина D у организму може довести и до повећаног ризика од настанка рака простате, рака панкреаса, рака дебелог црева и рака дојке.
Низак ниво овог витамина повећава и ризик од настанка мултипле склерозе и слабљења костију (остеопорозе).
Ризичне групе за недостатак витамина D:
- старије особе
- особе са тамнијом бојом коже
- бебе које се хране искључиво дојењем
- особе које су недовољно изложене сунчевим зрацима
Сматра се да свакодневно излагање сунчевим зрацима од 5 минута помаже нашем организму да произведе довољну дневну количину овог витамина. Витамин D се иначе природно налази у сардинама, туни, лососу, а додаје се и млеку, маргарину и напицима од соје.
Министарство здравља Канаде препоручује да особе од рођења до 50. године живота уносе 200 IUS (међународних јединица) витамина D дневно, од 51-70. године живота 400 IUS, а преко 70. година живота - 600 IUS дневно.