Стрес уринарна инконтиненција је невољно и неконтролисано мокрење при кашљу, кијању или физичким активностима као што су спортске активности или нагла промена положаја тела.
Узрок настајања овог проблема је некоординираност рада мишића мокраћне бешике и мишића сфинктера изводног мокраћног канала. У нормалним ситуацијама, када год дође до контракције мишића мокраћне бешике, долази до повећаног притиска у мокраћној бешици који истискује мокраћу напоље.
Да би мокраћа изашла напоље, потребно је да дође до релаксације мишића сфинктера изводног мокраћног канала. Мишић сфинктер мокраћног канала је под контролом наше воље и ми га стежемо или опуштамо када нам то одговара. На тај начин смо у могућности да контролишемо почетак мокрења или одложимо мокрење уколико се налазимо у неадекватној ситуацији.
Од овог обољења углавном оболевају жене, и то нарочито оне које су чешће рађале или су имале врло тешке пoрођаје. Хируршке интервенције у пределу мале карлице и зрачна терапија у истом пределу такође доприносе настанку ове болести. Сматра се да су та стања оштетила нерве и мишиће, тј. механизам нормалног мокрења. Обољење је чешће код белаца и за њега постоји генетска предиспозиција.
У почетку се јавља врло дискретно, приликом кашља, смеха или дизања тешког терета и временом прогредира толико да особа мора да носи уложак, а временом долази и у ситуацију да уложак мора да мења неколико пута у току дана. У току ноћи, таква особа је углавном сува. Када се таква особа јави лекару, најважније је поставити правилну дијагнозу.
Дијагноза се поставља физикалним прегледом, затим цистоскопијом (преглед бешике специјалним инструментом који се уводи у бешику кроз мокаћну цев), цистометријом и рентгенским снимањем. Дефинитивна дијагноза се поставља уродинамским испитивањем, које се састоји у мерењу различитих притисака у мокраћној бешици, трбуху, приликом пуњења мокраћне бешике и приликом мокрења. Слична обољења стрес инконтиненцији су ургентна инконтиненција, инконтиненција без знака упозорења, континуирани губитак мокраће, инконтиненција услед препуњене мокраћне бешике и губитак мокраће у току сна.
Комбинацијом свих ових дијагностичких метода можемо поставити врло прецизну дијагнозу, од које ће зависити и начин лечења овог обољења.