Реномирани стручни часопис “Нови научник” (New Scientist) објавио је 9. јула 2007. године чланак под називом “Мистериозно обољење бубрега настаје због коришћења лошег хлеба” (Mysterious kidney disease blamed on bad bread). Реч је о новим сазнањима о узроку настанка балканске нефропатије (упале бурбрега која полако напредује доводећи до озбиљних компликација) аутора Роксане Кхемси (Roxanne Khamsi). Сматра се да та сазнања разрешавају мистерију стару неколико деценија.
Болест је званично призната 1956. године и од тада се њоме баве небројени тимови лекара из целога света. До сада се сматрало да је узрок балканске (ендемске) нефропатије квалитет воде која се користи у одређеним пределима Србије и Хрватске (најчешће у сливу реке Мораве). У тим пределима велики проценат људи оболева од неспецифичне упале бурбрега која полако напредује доводећи до потпуног престанка рада бубрега и неминовне хемодијализе, која се завршава или смрћу, или пак, ако се нађе погодан давалац, трансплантацијом бубрега. У око 50% случајева, ти болесници оболевају и од карцинома горњих мокраћних путева.
Артур Гролман (Arthur Grollman) са америчког Универзитета Стонy Броок у држави Њујорк није очекивао да је биљка звана вучја јабучица (лат. Aristolochia clematis) узрок балканске нефропатије. Сматрао је да је узрочник ове болести употреба разних трава и биљака. Анализирао је случајеве неколико хиљада Белгијанки које су грешком користиле кинеску биљку гуанг фанг ји уместо биљке хан фанг ји, сличне по изговору, и све оне су развиле бубрежну инсуфицијенцију (престанак рада бубрега), која је захтевала трансплантацију бубрега.
Међу болесницима у Србији и Хрватској није нашао потврду своје сумње. Читајући старе часописе у загребачкој библиотеци, наишао је на извештај из 1930. године о коњима који су оболели од престанка рада бубрега док су јели биљку вучја јабучица. Испитивао је хлебно жито и млинове у којима се то жито млело и установио да је жито контаминирано овом биљком.
Даље испитивање узорака бубрега оболелих показало је идентична оштећења ДНА као код животиња које су јеле жито контаминирано биљком вучја јабучица. Прецизније речено, нађене су специфичне канцерозне мутације гена p53 настале услед деловања аристолохичне киселине, која се налази у вучјој јабучици.
Гролман сматра да је 100.000 људи изложено ризику оболевања од ендемске нефропатије, јер с хлебом уноси биљку вучја јабучица. Здравствене власти, сматра Гролман, треба што пре да реагују и помогну сељацима у набавци средстава за искорењивање ове биљке.
Има података о томе да се ова биљка користила после порођаја ради бржег избацивања постељице, али се сматра да је њен токсични ефекат далеко већи од потенцијалног позитивног ефекта.