Нова технологија донела је још неке методе лечења локализованог рака простате (рак који се само налази у простати и нигде се није проширио).
То су: термоаблација (сечење ткива топлотом), криоаблација (сечење ткива ниском температуром), сечење ткива радиофреквентним таласима, ХИФУ (фокусирани ултразвук високог интензитета), инјекције апсолутног алкохола које се дају директно у ткиво, затим микроталасна терапија и фотодинамска терапија. Дугорочни резултати ових терапија још нису потпуно познати и за ове врсте лечења постоје врло строги критеријуми.
Узнапредовали рак простате који припада стадијуму Т3 И Т4 и Глисон класификацији од 8 (4+4) па навише не може се лечити хируршким путем, пошто су ћелије рака напустиле простату и захватиле простатичну капсулу, семене кесице и остало околно ткиво.
Пошто рак простате у 90% случајева зависи од мушког полног хормона - тестостерона, прибегава се терапији која има циљ да сузбије дејство овог хормона. Тестостерон стимулише раст и развој рака простате.
У прошлости се радила хируршка кастрација, при чему су болеснику оперативно одстрањивана оба тестиса. Болесници су на ту операцију нерадо пристајали и врло је тешко психички подносили.
Последњих деценија уведени су у употребу лекови који припадају групи LH-RH аналога (zoladex, lupron...). Ови лекови су депо лекови и њихово дејство траје до шест месеци. Обично се дају поткожно, у масно ткиво, и то специјалним шприцем, а могу да се дају и у мишићно ткиво.
Пошто ремете хормонску равнотежу, пацијентима који их примају могу да се повећају груди, могу да се профузно зноје, да губе сексуалну жељу и на крају да постану импотентни. Код агресивнијих форми рака, уз ове лекове дају се и нестероидни антиандрогени (casodex), и то првих 10-15 дана, да би изазвали потпуни престанак лучења мушких хормона. То се зове потпуна блокада андрогена. Те болеснике упућујемо на контролу на шест месеци, када понављамо ПСА, за који очекујемо да буде близу нуле.
Када је реч о дужини ове терапије, мишљења су подељена. Поједини аутори сматрају да ову терапију треба давати непрекидно, док други сматрају да је треба давати током три године, а после тога пратити вредност ПСА у крви, па поново увести терапију када вредност почне да расте. Ова терапија се добро подноси и квалитет живота се одржава на пристојном нивоу.
Повремено треба радити контролну сцинтиграфију скелета ради раног откривања метастатских промена.