Простата или кестењача је жлезда која се налази испод мокраћне бешике и кроз коју пролази један део изводног мокраћног канала. Карактеристична је само за мушкарце и улога јој је још недовољно и непотпуно испитана, али се зна да ствара течни део сперме. Величине је питомог кестена (по томе је и добила име) и почиње да расте већ после 25. године живота.
На увећање простате утиче мушки сексуални хормон тестостерон, тачније дихидротестостерон (DHT). Код мушкараца кастрираних пре пубертета (еунуси – чувари харема) никада не долази до увећања простате.
Симптоме увећане простате мушкарац почиње да осећа негде око 50. године живота, и то у виду ноћног мокрења, отежаног мокрења, тањег млаза мокрења, немогућности одлагања мокрења, непотпуног пражњења мокраћне бешике и тако даље. Симптоми настају постепено и болесник се јавља лекару тек када му ови симптоми ометају нормалан живот.
Дијагностика увећане простате је доста једноставна: прво се уради тзв. ректални преглед (прстом се кроз чмар прегледа простата), да би уролог могао да добије информације о величини простате, њеној конзистенцији, ограничености, површини, о томе да ли је болна или не на притисак. Затим се ради ултразвучно одређивање количине мокраће у бешици пре мокрења. Потом се ради урофлоуметрија, тако што се мокри у један апарат који одмах израчуна колики је максимални млаз мокраће, просечни млаз мокраће, време мокрења и количина која је измокрена. Затим се поново одреди ултразвуком колико је мокраће заостало у бешици после мокрења, то је тзв. резидуална мокраћа. Одређивање количине мокраће у бешици ради се специјалним ултразвучним апаратом, тзв. бладерскеном, и то преко предњег трбушног зида. Преглед је потпуно неинвазиван.
Уколико су потребне додатне информације, ради се ултразвук простате који нам даје прецизну величину простате и податке о томе да ли постоје још неке промене на њој.
Од помоћи је и уретроцистоскопија, када се специјалним инструментом прегледа цела мокраћна цев и мокраћна бешика. У даљем испитивању могу се користити радиолошке методе.
Од анализа крви треба урадити ПСА (простатични специфични антиген), анализу специфицну за простату која нам говори да ли је вредност у корелацији са величином простате.
Када се постави дијагноза, приступа се лечењу увећане простате. Лечење може да буде:
- медикаментозно - лековима групе који блокрирају алфа1 адреноцептор (фломаx, xатрал, цардура итд) и лековима који инхибирају 5 алфа редуктазу, ензим који се налази у простати и који је одговоран за раст простате (просцар, аводарт).Ови лекови не смањују простату, него ублажавају горенаведене симптоме увећане простате.
- инвазивно - микроталасима (тумт), ласером или криотерапијом (смрзавањем)
- оперативно - кроз мокраћни канал - тзв. трансуретрална ресекција (ТУР), или, ако је простата јако велика, прибегава се отвореној операцији, при којој се цела простата извади.
Сматра се да је трансуретрална ресекција простате (ТУР) златни стандард у лечењу увећане простате. Компликације оперативног лечења простате врло су ретке и уклапају се у ризик свих осталих оперативних захвата.