Данас преживљава већи број деце са малигним обољењима него раније, што, међутим, не значи да је за све њих битка добијена.
Канадско удружење за рак издало је извештај у ком се каже да 82% канадске деце за коју је дијагностиковано да болују од рака преживљава најмање пет година, што је скок од 11% у последњих 15 година. Мада је ово одлична вест, чињеница је да многа од те деце касније имају здравствене проблеме, било од самог обољења, било од последица агресивног лечења.
Др Хедер Логан (Heather Logan), директор за контролу малигних обољења Канадског удружења за рак, каже да је потребно даље истраживање које би помогло докторима да се ухвате у коштац са касним ефектима лечења рака; истраживање би обухватило две трећине деце која су лечена.
Пошто се лечење променило и унапредило, потребна су научна испитивања која би помогла у бољем разумевању онога са чиме ће се касније суочити пацијенти и адекватно им пружити подршку.
Др Пол Грунди (Paul Grundy), председник научне групе C17, која се бави испитивањем рака код деце, рекао је да су деца која преживе малигна обољења изложена повећаном ризику оболевања, било физички било психички, као и развоју секундарних малигних обољења.
Ефекти болести или лечења тих болести могу настати месецима или годинама касније, и то у виду хормонских поремећаја, као што су неплодност, каснији пубертет, или пак метаболичких поремећаја. Таква деца могу имати проблема у школи због отежаног памћења, а могу им бити оштећени и различити органи као што су срце, плућа, желудац и црева.
Код деце која су победила једну врсту рака може се касније развити нека друга врста тумора.