Лидија Новаковић
19.03.2008.
Да ли вас облива хладан зној већ и на саму помисао о летењу авионом, држању говора пред много званица или сусрету са агресивним псом? Можда вас плаши и нешто што се сматра обичним, попут одласка на журку? Ви онда припадате великој групи људи које мучи нека специфична фобија, опсесивно-компулзивни поремећај, или посттрауматски стрес.
Страх је природна (и корисна) реакција на опасност. А фобија је - претерана реакција на ситуацију која реално и није баш тако опасна. Па ипак, уопште није лако изборити се са фобијом.
Главни разлог је то што већина људи реагује на своју фобију тако што је - потискује, а предмет свог страха избегава. Без обзира на то да ли се бојите говора пред публиком или затвореног простора, потискивањем свог страха само ћете га повећати.
Стручњаци кажу: негативне и фобичне мисли воде ка избегавању свега што има везе са вашим страхом, а труд да све то избегнете води ка - негативним и фобичним мислима. Ако се нађете у том зачараном кругу, онда заправо мислите о својој фобији све време.
Један од начина да се изборите са својом фобијом може бити когнитивна бихевиорална терапија. То је облик психотерапије који помаже при промени понашања и мисли код депресивних особа. Психотерапеути који се баве овом врстом терапије тврде да лоша осећања почињу лошим мислима, тако да су - лоше мисли оно са чим треба да се суочите. Ако то учините на прави начин, савладаћете било коју фобију.
Когнитивна бихевиорална терапија позната је већ декадама, али је међу терапеутима постала популарна последњих година. Раније је кључно место имала терапија фројдовског типа, у којој су вам терапеути помагали да пронађете узрок страха у својим потиснутим сећањима из детињства. Когнитивно-бихевиорална терапија акценат ставља на "овде и сад" - дакле у центру пажње је наше перципирање сопственог страха у садашњости. Још једна добра особина ове врсте психотерапије: не подразумева лекове.
Раније су психотерапеути фобичним пацијентима често преписивали лекове - антидепресиве (због којих можете осећати поспаност и друге непријатне последице). Лоша страна лекова: они ће вас умирити само на неко време и тако донети краткотрајно олакшање - али лекови вас неће ослободиити фобије.
Учините први корак: дефинишите тачно чега се бојите, да бисте знали против чега се борите. Потом замишљајте ситуације у којима се ваш страх испољава. Сваки пут замишљајте мало бољи исход и постепено ослобађање од страха. Када се касније заиста нађете у таквој ситуацији, имаћете осећај да сте већ прошли кроз то, и биће вам мало лакше. Читав овај процес, наравно, не одвија се нагло, већ постепено, месецима. У случају тежих фобија, ако не успевате сами да решите проблем, обратите се стручњаку.