Драган Цветковић
25.10.2009.
Константан стрес који се јавља услед свакодневног суочавања са хроничним обољењем, попут мултипле склерозе, води ка фрустрираности, бесу, безнађу и на крају ка депресији. Људи који пате од наведене болести посебно су изложени ризику од психичких обољења, депресије поготово.
Како бисте се што боље суочили са обољењем од ког болујете, најбитније је најпре научити како се успешно носити са стресом. Најбољи почетак је да препознате ситуације и тренутке који доводе до појаве стреса, јер ћете тек онда моћи успешно да се поставите и предузмете неопходне мере како бисте тај стрес смањили и потенцијално потпуно искоренили.
Упозоравајући знаци стреса
Када нешто није у реду, ваше тело је прво које ће вам послати знаке упозорења, били они физичке, бихејвиористичке или емотивне природе.
Физички знаци упозорења укључују неправилно држање тела (тј. погрбљеност), дланове који се константно зноје, хроничну премореност и губитак или добијање на килажи.
Бихејвиористички знаци упозорења укључују превише бурне реакције када за то нема разлога, импулсивно понашање, злоупотребу алкохола и опијата, повлачење у себе и бег из везе.
Емотивни знаци упозорења укључују бес, немогућност одржавања пажње и концентрације, превелику забринутост, тугу и честе и изненадне промене расположења.
Шта учинити како бисте смањили стрес?
Трудите се да будете што је могуће више позитивни и одржите тај став.
Прихватите достојанствено да постоје ствари на које једноставно не можете утицати, нити их држати под контролом.
Будите предузимљиви и предусретљиви, а не агресивни. Покушајте да што је више могуће исказујете своја осећања, истичете своја мишљења или веровања уместо да се истог тренутка разбесните, будете спремни за обрачун, или, још горе, останете пасивни.
Редовно се бавите умерним физичким активностима, јер ће добра форма омогућити вашем телу да се што боље бори против стреса. Ипак, пре почетка било каквог програма, најпре се консултујте са вашим лекаром, као и са фитнес тренером.
Храните се здраво, што више воћа и поврћа, а што мање масног меса. Једите више пута дневно у мањим количинама, и то добро избалансиране оброке.
Одмарајте се свакодневно и спавајте довољно. Немојте лећи сувише касно и не мењајте дан за ноћ. Вашем телу је одмор преко потребан, како би се што пре и што боље опоравило од стресних ситуација и догађаја кроз које је прошло у току дана.
Никако се немојте ослањати на алкохол, цигарете или опијате као средства која ће вам помоћи да умањите стрес. Ова средства само привидно и привремено стварају повољан утисак, а у ствари делују веома неповољно на организам и поспешују све остале болести.