Шта се све дешава у организму када сте изложени стресној ситуацији? Ако вас занима одговор на ово питање, прочитајте редове које следе. А ако не желите да се те ужасне ствари више дешавају вашем телу, почните да обуздавате напетост.
Кад се суочимо са догађајем који наш мозак сврста у категорију “опасних”, цео организам се за тили час ставља у стање повишене приправности. Само неколико тренутака, и организам је готов на реакцију типа “удри и бежи”. Појачава се прилив крви у мишиће, изоштравају се чула, подиже се праг бола, а “крзно” се костреши. Иако већ хиљадама година цивилизовани, на “напад” дајемо животињски одговор, а у организму се буде инстинкти много старији од цивилизације.
Централни нервни систем подиже праг бола како бисмо лакше поднели стресни догађај и евентуалне повреде. Многа озлеђена места регистроваћемо тек извесно време после “окршаја”.
Зенице се шире – тиме се омогућује пријем већег броја фотона, а самим тим и бољи вид, чак и у условима минималне осветљености.
У јетри се шећер похрањен у виду резервне материје – гликогена, претвара у глукозу, основни извор енергије, који је одмах на располагању.
Срце куца брже и јаче, што омогућује већи прилив крви и, што је најважније, кисеоника, у мишиће. Захваљујући томе, мишићи добијају и већи ниво глукозе него у “регуларним” условима.
Надбубрежне жлезде луче већу количину хормона стреса – адреналина, који омогућује брже рефлексе и муњевитије размишљање и одлучивање.
Прилив крви у црева се смањује, а она се преусмерава у мозак и мишиће.
Маље се, премда су данас само готово неприметан остатак некадашњег крзна, костреше како бисмо деловали крупније и опасније. То се постиже захваљујући кожи која придржава корен длаке и доводи га по потреби у усправан положај.
Према томе, избегавајте стресне ситуације. Ако ништа друго, барем немојте бити њихов изазивач.