Понекад ствари једноставно не иду онако како бисмо ми желели. Понекад буде и још горе од тога. Онда када се најмање надамо, све креће наопако и тада бисмо најрадије искочили из сопствене коже или нешто разбили, али се онда упали нека лампица која нас упозори на то да је боље уздржати се. Да ли је то паметно или је боље одмах рећи шта представља проблем како се не би догодила експлозија великих размера, експлозија због које би неко из вама блиског окружења могао да буде повређен, а због које бисте ви касније могли да се кајете...
Без обзира на то којег сте пола, мушкарци и жене бес преживљавају на једнак начин; само се средства изражавања разликују и, наравно, ситуације које једне а које друге доводе до беса. Ипак, чини се да жене много теже испољавају бес, јер када то чине, обично бивају суочене са опаском да су хистеричне. Уопште, доста нас се грози испољавања беса, а бес може да буде посматран као користан.
Тело производи адреналин, мишићи се затежу, апетит нестаје у трену... Кад мало боље размислимо, бес је заправо почетак неке промене која ће се догодити. Код људи који сузбијају негативне емоције и задржавају бес у себи, то може негативно да се одрази на читав организам. Зато је најбоље рећи шта представља проблем, јер ће се у супротном гомилати негативна осећања која би могла да експлодирају у погрешном тренутку.
Пример: ако родитељ удари своје дете због тога што није средило своју собу, дете ће бити потпуно збуњено, јер уопште није знало да се родитељ због тога толико нервира. Све би прошло много безболније да је претходно утврђен рок до када соба треба да се среди... Сваку неконтролисану реакцију можемо да спречимо ако се послужимо триковима, као што је ударање песницом у јастук, одлазак у шетњу или викање на сав глас, а помаже и ако, једноставно, учините неко добро дело.