Шта је заједничко штуцању, тиковима и невољним трзајима тела у тренутку падања у сан?
Изгледа да све ове, наизглед сасвим различите појаве, заправо имају исту природу: ради се о тренутним поремећајима рада система који управља мишићима. Ови нехотични покрети нису увек бесмислени, као што је случај са тиковима: тргнути руку од вреле пегле и те како је корисна и смислена, а потпуно неконтролисана реакција. Она се дешава на основу "наредбе" посебних нервних ћелија – мотонеурона. Захваљујући таквом безсловном рефлексу, нама и успева да избегнемо опекотину.
Чиме се може објаснити незадрживо клецање или дрхтање колена или неки приметнији покрет? Сваким смишљеним, намерним и свесним покретом руководи кора великог мозга. Управо се ту организам побуђује на одговарајуће дејство и овај импулс нервним влакнима доспева у кичмену мождину, одакле шаље импулсе у мишиће. За одржавање центра за равнотежу и координацију покрета без особитог труда или размишљања способни смо захваљујући малом мозгу. Са друге стране, за мишићни тонус, ритмичност и уједначеност кретања одговарају центри у нижим структурама великог мозга. Захваљујући њима, способни смо за мноштво разноврсних покрета – ход, трчање, скокове, плес. Богатство емоционалних реакција (плач, смех, фацијална мимика) такође је сфера утицаја ових можданих структура.
Поремећаји у раду тог сложеног система најчешће се испољавају управо поменутим несвесним покретима. Уколико се јавља учестало, оваква активност се у медицини назива хиперкинезом. За таква стања карактеристично је слабљење тонуса целе мускулатуре везано за присилне бесмислене покрете и мишићне грчеве.
Које се манифестације принудне моторне активности најчешће срећу?
Уколико у одређеним условима покушате да испружите руке напред, оне ће се мало трести. То је тремор – јавља се приликом умора, стреса, стањима узнемирености или узбуђености. Ова је реакција својствена већини здравих људи. Понекада се среће и тремор изазван поремећајима рада или обољењима малог мозга. За њега је карактеристично подрхтавање руке или ноге приликом њеног приближавања одређеном жељеном циљу. Понекад се подрхтавање јавља и приликом задржавања одређеног положаја или одржавања равнотеже. На пример, јако дрхтање главе и тела јавља се у стојећем ставу и ишчезава уколико се легне. Приликом тремора "ударања крилима", човек личи на птицу која се спрема да узлети.
Друга врста неконтролисане моторне активности, позната већини нас, јесте миоклонија. То је тренутно скраћење једног мишића или групе мишића. Трзаји при падању у сан, као и штуцање, такође су испољавања миоклоније. Узгред, последње се јавља приликом неконтролисаног скраћивања мишића дијафрагме. Нажалост, најраспострањенији вид неконтролисане мишићне активности јесу – тикови, кратки, оштри и обично репетитивни трзаји главе, тела, мишића лица, руку или ногу. Обични тикови, попут трептања које је такође несвесно и неконтролисано, некад се јављају у детињству, а често се схватају као знак нервозе или чак извештачености. По правилу, овакви тикови пролазе сами од себе, приликом уласка у пубертет. Са друге стране, има случајева да се ови поремећаји са годинама продубљују. Код Туреовог синдрома, на пример, тик почиње да подражава сложеније покрете и често бива праћен присилним произвођењем истоврсних звукова или изговарањем речи. Вокални тик може се испољавати и у виду лајања или гроктања, а неретко се среће и неконтролисано псовање (гледате Али МекБил?).
Хореја представља брзе, хаотичне покрете. Понекад се они, неприметно, претварају у смишљене, намерне покрете. Гентингтонова хореја, на пример, која је наследне природе, испољава се у виду трзајева руку и ногу, комичног хода који подсећа на играње, неконтролисаних гримаса... Дешава се да човек изгуби способност да задржи неки положај, попут седења састављених колена. Среће се и трудничка хореја, која се јавља у првој половини трудноће.
Ту су још и атетоза, хемибализам... Догађају се и такви поремећаји мишићног тонуса који терају човека да заузме неки сасвим неприродан положај који омета нормално кретање. Мишићне дистоније могу се простирати по целом телу или се локализовати на одређеним, засебним групама мишића.
О узроцима и лечењу ових стања, читајте сутра!