Да ли сте се некада запитали како је то она у стању да се сатима спокојно шетка од једног до другог излога натенане испробавајући и бирајући, док ви у себи киптите од беса и нестрпљења и не можете да дочекате тренутак да седнете у кола и кренете кући?
Или пак како то да се, кад год идете на неки концерт или вечеру, управо ви нервирате чекајући је и гледајући на сат, док она потпуно опуштено и без и најмањег знака нервозе поправља шминку по хиљадити пут?
Како то да је у стању да у фризерском салону проведе и преко три сата, док ви после пола сата чекања код свог брице из краја већ хоћете да искочите из сопствене коже?
Ма колико стереотипно и предвидиво звучало – одговор лежи у хормонима. Тако тим истраживача са Кембриџа покушава да докаже како мушкарци поседују већу природну склоност стресу пошто луче више кортизола, хормона стреса, него жене.
Ови су закључци, додуше, изведени на основу мерења нивоа поменутог хормона код још увек неојагњене јагњади – мушки јагњићи, међу којима су разлике у нивоу кортизола готово занемарљиве, луче двоструко више кортизола него женски – али, научници верују да се, захваљујући великим сличностима међу свим сисарима, аналогно резоновање може применити и на људе.
Овом хормонском разликом се уједно настоји објаснити зашто полови тако различито делују у стресним ситуацијама.
Др Дино Ђусани (Dino Giussani), први човек истраживачког тима, каже: “Већ дуго времена свесни смо тога да мушкарци и жене испољавају различите реакције на стресне ситуације. Донедавно је преовлађивало уверење да се ради само о друштвеним чиниоцима, али смо ми успели да покажемо да су разлике међу половима у великој мери предодређене и пре рођења.”
Др Ђусани закључује: “С обзиром на то да мушки јагњићи луче двоструко већу количину кортизола, наша студија сугерише да су мушкарци склонији да претерано реагују на стресне животне ситуације него жене.” Он најављује да ће истраживање бити настављено и на људским фетусима.