Стрес. Притисак. Напетост. Анксиозност. Тензија. Којим год именом да означите то стање, неоспорно је да живот обилује датим факторима. Најчешће је у питању спој захтева на послу и захтева код куће који у комбинацији дају лажну слику дана од 25 часова и суперљуди који, ето, могу све да постигне.
Прилично је немогуће елиминисати стресогене ситуације. Заправо, мала доза стреса је продуктивна, јер нагони на акцију и помаже да досегнемо нове нивое компетенције. Зато се права мудрост и не састоји у елиминисању стреса из живота, већ пре у балансирању и стицању вештине контроле. Постоји неколико начина за бављење стресом, а сваки од њих представља малу "технику" понашања и одлучивања.
За почетак, треба спознати свог непријатеља. То значи да се мора одредити извор стреса и потом радити на његовом уклањању и контроли. Наравно, увек постоје ствари које се не могу изменити или заобићи, у том случају и не треба се на силу опирати. Насупрот томе, треба радити на стварима које је могуће поправити. Уколико, на пример, имате ужасног шефа, то никако не можете променити, али се зато можете потрудити да остварите добру комуникацију са колегама, које ће вас у правом тренутку заштитити уколико то буде потребно.
У ситуацији када вас неко константно малтретира, не треба допустити (колико год то немогуће звучало) да вас и изнервира. Стоичка смиреност додатно ће уништити извор ваше фрустрације, а вас учинити отпорнијим на сличне покушаје.