Знате ли како настаје паника у вашим редовима на пословном, емотивном, или било ком другом плану? Не морате да будете особа која лако пада на психологију, нарочито не на ону популарну, и на паушалне оцене о понашању ове или оне особе на основу ситница из њене биографије. Ипак, морате признати да постоје ствари које умеју да иритирају човека. Да ли вам сметају напади панике који се често дешавају у филмским хитовима или сцене у којима неко ставља папирну кесу преко усана да би се смирио и на тај начин повратио равномерно дисање? Да, иритирајуће...
Ипак, никад не реците никад! Напади панике у стресној данашњици могу се догодити свима, само је питање како ће се манифестовати. Разумете и сами да постоји очигледна разлика између колабирања, несвестице и пада концентрације. А сва три облика јесу нека врста паничног напада, који најпре има везе с импулсом инстинкта за преживљавање који је у паничном тренутку бесмислено увећан. Уместо да размислимо о ситуацији која је изазвала напад, уместо да покушамо да ту новонасталу ситуацију рационализујемо, ми одмах реагујемо, и то - до даске. Пошто, наравно, у том тренутку не знамо ни ко је ни шта је наш противник, реагујемо сами против себе, метафорично речено. Једноставно, није могуће каналисати одбрамбени механизам и пружити му прилику да организује нешто смислено што ће спречити колапс.
То даље значи да напад панике не настаје због тога што осећамо недостатак снаге, већ услед недостатка правог и рационалног противника којем можемо да покажемо зубе. Иста је прича и с клаустрофобијом, као и с многим другим фобијама. Све се дешава исто, додуше, у мало успоренијој варијанти - поново невидљиви непријатељ и резултат који се најбоље да описати као неповољан.