Брачни стерилитет у 25% случајева настаје као последица недовољног броја сперматозоида у ејакулату мушкарца.
Познати узроци мушког стерилитета последица су поремећаја функције тестиса, поремећаја транспорта сперме, или поремећаја фунције можданих структура (хипофизе и хипоталамуса), чија је нормална функција неопходна за нормалан рад тестиса.
Па ипак, код готово 50% пацијената етиологија мушког стерилитета није јасна. Основни тест за процену стања сперматозоида је тзв. спермограм, у коме се процењује број сперматозоида на ml, облик и изглед сперматозоида и њихова покретљивост.
Спермограм здравог мушкарца требало би да има више од 48 милиона сперматозоида на ml, са више од 63% покретних и са више од 12% оних који имају нормалну морфологију. Смањена могућност за оплодњу постоји код оних мушкараца који имају мање од 13 милиона сперматозоида по ml, са мање од 32% покретних и мање од 9% нормалног изгледа. Тако се резултат дефинише као азооспермија (одсуство сперматозоида) или олигоспермија (смањен број сперматозоида).
Испитивање хормона мушкараца спроводи се након прегледа сперме. Тестостерон је основни мушки хормон који луче тестиси и може бити смањен уколико је оштећено ткиво тестиса или уколико хипофиза или хипоталамус не луче довољно хормона (FSH и LH) који су неопходни за нормалан рад тестиса.
Стечени поремећаји у функцији тестиса могу се одликовати тиме што је оштећен спермограм, а ниво тестостерона је у нормалним границама. Такве абнормалности могу бити последица вирусних инфекција (најчешће заушке) или друге инфекције као што су туберкулоза или сексуално преносиве болести.
Поједини лекови за лечења малигнитета веома су штетни за сперматозоиде. Злоупотреба мушких хормона ради јачања мускулатуре такође неповољно делује на сперматозоиде. Оштећење сперматозоида настаје код оних мушкараца који немају спуштене тестисе у скротум, већ остају у трбуху, где на њих неповољно делује локална температура. Ради дефинисања локалног и хормонског статуса, неопходни су прегледи ендокринолога и уролога.