Здравље Крстарице > Секс > Улога хормона пролактина

Улога хормона пролактина

Пролактин је хормон који се лучи у предњем режњу хипофизе, мале жлезде смештене у бази мозга, која секрецијом својих хормона утиче на функцију других жлезда са унутрашњим лучењем, а то су: штитна жлезда, надбубрежне жлезде, полне жлезде.

Пролактин је хормон неопходан за започињање лучења млека након порођаја. Уколико постоји мали тумор у пределу предњег режња хипофизе који лучи пролактин независно од трудноће и дојења, основни симптоми које има женска особа јесу: изостанак менструације, лучење млека из дојки, стерилитет и промена психичког расположења. Не дешава се ретко да пацијенткиња због психичких тегоба прво потражи помоћ психијатра.

Пролактином је у жена обично веома мали и пре него што се развију симптоми самог тумора, а то су: јаке главобоље независно од доба менструалног циклуса, замор, поремећаји вида услед притиска тумора на очни живац, изостанак менструалног циклуса. Зато је при сваком хормонском испитивању које се обавља у особа са поремећајем менструалног циклуса неопходно одредити вредност пролактина.

Будући да је овај хормон веома осетљив на стрес, вађење крви никада не треба да се спроводи иглом, већ је потребно 20 минута пре вађења крви пласирати браунилу у вену, како пацијент не би одговорио повећаном секрецијом пролактина на убод игле.

Пролактин је хормон на чију секрецију утичу многи чиниоци, а међу њима су и лекови, нпр. трициклични антидепресиви, метоклопрамид, циметидин и други.

Код мушкараца је приликом повећане секреције пролактина први симптом импотенција, а обично долази до благог увећања дојки, мада нема лучења млека, тако да често тумор постигне енормне величине, а пацијент се ипак не обрати лекару ради прегледа све док не дође до озбиљнијих промена, које се најчешће односе на поремећаје у видном пољу.

Лечење пролактинома неопходно је ради спречавања развоја остеопорозе и враћања полне функције. Веома добри резултати постижу се лековима који смањују секрецију хормона и величину туморске масе. Лечење је дуготрајно, а ређе долази у обзир оперативно лечење.

Препоручите овај чланак

4.24 (гласова: 50)