У епохи нестабилности и друштвених потреса, о чему нам сведочи и историја, долази до правог "процвата" разноразних зараза и инфекција. Међу њима је и сифилис.
Узрочник ове бољке је микроорганизам из фамилије спирохетa (бледа трепонема). Овај назив добила je због тога што обични пигменти-индикатори за бактерије практично не могу да обоје њено танко спирално тело. Ова спирохета "удобно" се осећа само у организму домаћина, док ван њега брзо угиба, не могући да издржи исушивање и температурне промене. Стога до инфекције сифилисом у пракси долази само приликом непосредног (по правилу – полног) контакта са оболелом особом.
Кроз три до четири недеље, на месту где се "угнездио" узрочник образује се примарни афект – тзв. тврди шанкр, безболни јарко-црвени чир тврдих ивица. Након извесног времена, овај чир нестаје, али то не значи да је и болест престала: напротив, баш се у то време бледа трепонема активно размножава и премешта по организму, користећи лимфне судове као "реку" за ширење. Болесник понекад може осећати немоћ, исцрпљеност, главобољу, па и грозницу. Могу се приметити и отицања лимфних жлезда.
У следећем, другом стадијуму, болесник примећује осип на кожи и слузокожи, па и на длановима и стопалима. Уколико се понада волшебном оздрављењу и не обрати се лекару ради хитног предузимања поступка излечења (уколико се лечење предузме довољно рано и енергично, сифилис је потпуно излечив), спирохета може да се притаји и на неколико година, тек повремено дајући знака од себе: као што се и појаве, осипи исто тако нетрагом и нестају, а заражена особа се у међувремено осећа, практично, потпуно здравом. Мирни периоди, без икаквих симптома, постају све дужи што време више протиче и што је тренутак инфекције даље. Код човека који није упознат са особеностима сифилиса, може се чак јавити и наивни осећај или убеђење да оздрављује, јер се осећа потпуно нормално. Но, та срећа само је привидна: узрочник болести већ се настанио у свим органима и ткивима и сваког тренутка може да погоди чак и највиталније органе, попут нервног система или јетре. Ипак, у овом периоду, још увек је могуће предузети лечење.
Уколико се, међутим, болесник не лечи или се лечење спроводи несистематично, од једне до друге манифестације болести, болест се одуговлачи, а кроз три-четири године тело прекривају красте које захватају и дубоке слојеве коже. Долази до постепеног разарања унутрашњих органа, костију и нервног система. Најчешће страдају срце и крвни судови, посебно аорта. Њен зид постаје упаљен, а на њему долази до нагомилавања калцијума. Болесна особа у овом стадијуму осећа бол у грудима и има проблема са дисањем. Уколико се са лечењем почне у овом стадијуму, могуће је зауставити патолошки процес, али се више не може установити нормалан рад органа погођених инфекцијом.
Сценарио "међудејства" узрочника сифилиса и организма домаћина посве је, дакле, јасан. Међутим, сифилисом се, нажалост, може заразити и дете, односно новорођенче. Бледа трепонема продире кроз постељицу болесне мајке и заражава плод. То најчешће доводи до спонтаног побачаја у позној фази трудноће, обично између шестог-седмог месеца. Некада се дешава да се роди мртворођенче, али је могућ и долазак на свет живог детета са урођеним сифилисом. Њега је могуће у потпуности спасти, али је за то неопходно брижљиво и подробно испитивање и лечење у специјализованом стационару.
Како избећи сусрет са тако непријатном инфекцијом? Одмах треба рећи да није могуће одбити је и заштитити се од ње унапред. Против овог обољења нема ни вакцине, ни других метода активне профилаксе. Стога, у први план избија санитарна хигијена и, надасве, здрав разум и смислено понашање. Избегавање сумњивих случајних веза - "плата" је којом ћете најбоље наградити и заштитити сопствено здравље.
Уколико вам се, међутим, ова несрећа већ догодила, најважније је правилно изабрати лекара, здравствену установу и поступак лечења. Зауставите се на онима који су спремни да сносе одговорност за своју делотворност, квалитет рада и – што је главно – за резултат лечења.
Наставиће се...