Заборавите све што сте гледали у ТВ серијама или на филму. Ретроградна амнезија, потпуни губитак памћења, тако омиљена у сапуницама, прилично је ретка. Ипак, случај који смо могли да видимо у филму "Мементо" је врло могућ. Имате, дакле, особу која прича с вама и у стању је да вам каже како се зове, и у стању је да сасвим нормално разговара с вама све док не изађете из собе. Ако се вратите после десет минута, та особа вас се уопште неће сећати. Идеална психолошка заврзлама за филмски сценарио!
Ипак, неке ствари се једноставно не заборављају. Рецимо, никада не заборављамо како се вози бицикл. Разлог томе сигурно лежи у томе што наш организам осећа узбуђење због савладане вештине, али и због тога што је реч о механичким радњама тела, што се може описати и као "мишићна меморија". А зашто нам се дешава да губимо кључеве или неке друге важне ситнице? Немогуће је (и непрактично) запамтити сваки могући детаљ из свакодневног живота. Наш мозак то решава тако што генерализује памћење; на пример, уместо да запамти сваку јабуку коју сте икада појели, мозак ствара шему јабуке: тврда је, црвена и слатка. Иста ствар дешава се и с кључевима. Уместо да памти сваки пут када сте ставили кључеве на комоду, мозак успоставља шему према којој су кључеви исто што и комода. Када та формула закаже, имамо проблем да се сетимо другачијег решења. Онда долазе недоумице...
Како да сачувамо памћење? Статистички, најчешћи узрок губитка памћења је природан процес старења. Постаје нам све теже да протумачимо и похранимо нове информације, нарочито оне неважне, као што су имена људи. Да бисте боље запамтили нечије име, концентришите се на визуелни доживљај и повежите га с нечим што је упечатљиво на тој појави. Можете се том приликом послужити и асоцијацијама и свим оним што ће учинити да откључате потенцијал свог ума како бисте брже мислили и боље памтили.