Када се говори о факторима ризика, посебно се истиче погубан утицај пушења као једне од најлошијих људских навика. Дуван у себи има више стотина штетних супстанци, а никотин је једна од њих. Људи често греше говорећи да неко пуши годинама, а ништа му се не дешава. Карциноми плућа и усне дупље су готово редовна последица, а уколико се то не догоди, онда та особа има изузетну генетску конституцију.
Други велики ризик тиче се физичке неактивности. Физички неактивне особе су у опасности да оболе од болести срца, тумора дебелог црева, али и шећерне болести. Поред тога, треба водити рачуна и о исхрани уколико желимо да што дуже будемо здрави и лепи. Људи углавном не воде рачуна о томе колико једу, ни шта једу. Једу преко сваке мере, због чега се гоје и себи компликују живот болестима које не би имали да нису дебели. Уместо прекомерних количина хране требало би посветити пажњу квалитету намирница које се уносе у организам. Доста воћа и поврћа чини да не будете потенцијални болесник.
На крају - наравно, стрес! Он такође може да утиче на појаву одређених болести које се иначе не би испољиле. За присуство стреса врло је важна психичка конституција личности и њена емоционална и интелектуална зрелост. У том смислу треба рећи да нема две особе на кугли земаљској које једнако реагују на неку стресну ситуацију. Стрес је "хаварија" најпогоднија за развој одређене болести, с мање уочљивим испољавањем, а ужасно штетним последицама. Зато је више него важно пронаћи лични антистрес начин борбе.
После свега, готово да нема реакције у нашем телу која се на неки начин неће одразити на наше потомство. Лепота као одраз здравља треба да буде императив који ће се преносити на нове генерације, здравије од претходних. Уз мало пажње ништа од тога не изгледа толико немогуће.