Храна која ствара киселу средину у нашем организму поспешује развој дегенеративних болести, упалу ткива и друге патолошке промене у ћелијама. Такву храну треба избегавати уколико особа болује од било које дегенеративне болести, укључујући и рак било ког порекла.
Храна се означава или као кисела или као алкална (базична) према томе како мења Ph мокраће. На пример, храна која показује тенденцију да повећава киселост мокраће означава се као кисела, а уколико повећава алкалност (базичност) мокраће, онда се класификује као алкална.
Ефекат хране на мокраћни Ph може бити различит од Ph саме хране. На пример, лимунов сок је јако кисела храна због велике количине лимунске киселине коју садржи, али после варења, изазваће да мокраћа постане алкална. Киселост мокраће може се врло лако одредити тзв. лакмус папиром, који мења боју у плаву или црвену када дође у додир са мокраћом, у зависности од тога да ли је мокраћа кисела или базична.
Немачки научници су установили да кисела мокраћа утиче на бубреге који пропуштају магнезијум и који се губи мокраћом без обзира на то колико се магнезијума уноси. То значи да недовољно уношење хране богате магнезијумом, као и повећана киселост организма - доводе до великог недостатка магнезијума у организму, што је посебно опасно за особе са високим крвним притиском.
Уколико желите да промените начин исхране и да ваш организам буде више алкалан, потребно је да једете веће количине пресног воћа и поврћа и да смањите уношење беланчевина животињског порекла.
Постоје доста опречна мишљења о томе која храна ствара киселу средину, а која не. Опште правило је: избегавати храну која је хемијски обрађена, поготово угљене хидрате као што је бели пиринач, затим црвено месо и свињетину. Јогурт треба узимати иако поспешује киселу средину, зато што има јако пуно корисних састојака и помаже у контроли цревне флоре.