Драган Цветковић
01.11.2009.
Можда многима звучи сулудо, али смисао за хумор не потиче само од наше жеље да у датој ситуацији будемо што занимљивији и скренемо пажњу на себе већ је великим делом за то одговоран управо наш мозак. Сам звук смеха има моћ да нас натера да се и сами смејемо. "Смеј се и читав свет ће се смејати са тобом", истиче Софи Скот, професорка са Лондонског института за неурологију. На основу бројних досадашњих истраживања, њен истраживачки тим истиче да оног тренутка када људи чују смех, долази до тренутног активирања можданих центара задужених за смех.
Истраживања
Да би то потврдила, др Софи Скот је, заједно са својим тимом истраживача, спровела мали експеримент у којем је одређени број здравих особа са нормалним слухом (20 њих, просечне старости 32 године) био изложен звуку смеха путем слушалица. Док су слушали звук смеха, учесницима је путем магнетне резонанце константно мерена мождана активност.
Резултати
Резултати скенирања показали су повећану мождану активност у областима и центрима одговорним за контролу мишића лица, који активно учествују у настанку смеха.
Укратко, сам призвук смеха послужио је као својеврсни стимуланс за мозак који га на неки начин упозорава да је време да се припреми за смех. Снимци магнетне резонанце показали су и присуство јако сличне мождане активности и онда када су учесници, путем слушалица, били изложени звуку радовања и усхићености разних других људи, али потпуно различите након излагања звуку крика проузрокованих страхом или гађењем. Ова истраживања нуде веома добро могуће објашњење за начин на који сам наш мозак заправо осликава позитивне емоције других људи око нас и преноси их на нас саме.
"Сви ми најчешће долазимо у контакт са позитивним емоцијама и реакцијама, попут смеха или усхићености, и ситуацијама у којима се на истом месту нађе више људи одједном, нпр. гледање неке хумористичке серије са осталим члановима породице или фудбалске утакмице са пријатељима. Управо реакција нашег мозга изазвана овим позитивним емоцијама тера и нас саме да се смејемо или радујемо, чиме на својеврстан начин пресликава расположење особа које се налазе у нашем непосредном окужењу и тако поставља основу за испуњење додатних фактора који чине здраву друштвену интеракцију могућом", наводи др Скот.