Деца храњена мајчиним млеком паметнија су од деце која нису дојена. Паметнија су и деца која су дуже и интензивније храњена мајчиним млеком - утврђено је на основу досад највеће студије која је испитивала утицај лактације (дојења) на интелигенцију.
Студију је спровео Канадски институт за истраживање здравља и испоставило се да деца која су дуже храњена дојењем имају константно виши коефицијент интелигенције од деце храњене дојењем краће време или деце која су храњена неким другим видовима исхране.
Др Мајкл Крамер, професор педијатрије и епидемиологије на Макгил универзитету у Монтреалу и начелник оделења за хумани развој и здравље деце Канадског института за истраживање здравља - објавио је резултате студије у мајском броју часописа "Archives of General Psychiatry".
Студија је рађена на 14.000 деце у 31 болници и клиници. Деца су праћена до шест и по година старости. Половина мајки је децу хранила дојењем дуже време, док је друга половина мајки децу хранила краће време дојењем и другим облицима исхране. Установљено је да деца храњена дуже време дојењем показују боље резултате у вербалној интелигенцији, невербалној и општој интелигенцији.
Др Крамер каже да не уме да објасни разлоге ове разлике између деце. Он сматра да можда постоји нешто у мајчином млеку, или пак нешто у вези са физичким или емоционалним контактом који се остварује између мајке и детета приликом дојења, што не постоји приликом храњења флашицом.
Деца храњена дојењем у просеку су показивала већи коефицијент интелигенције за 3-5 поена од остале деце.