Адаптогени су препарати биљног или животињског порекла, који истовремено подижу општи тонус и делују стимулативно. Има их преко педесет, а међу најпознатијима су женшен, млеч и други.
Научници до сада још увек нису успели да разјасне како тачно делују адаптогени. Познато је да они на неки начин утичу на биосинтезу ДНК и протеина и да активирају одређене метаболичке процесе. Веома је занимљиво то што практично сви биљни адаптогени садрже супстанције које по структури веома подсећају на полне хормоне. Вероватно је да је главни пут дејства адаптогена на организам заправо утицај на централни нервни систем и кроз њега – на ћелије, ткива и органе.
Већ је из назива појмљиво да адаптогени олакшавају прилагођавање организма разноврсним неповољним условима: физичким напорима, врућини, хладноћи, жеђи, глади, стресу, недостатку кисеоника, отровима, радијацији. Адаптогени су још способни и да предупреде многе болести или да олакшају њихов ток. Но, то никако не значи да их је потребно примати стално. Они су неопходни само у ситуацијама у којима се човек суочава са реалним ризиком од разбољевања, на пример у хладном раздобљу године или током епидемија грипа. По примању елеутерокока или женшена, број грешака које дактилограф направи приликом куцања смањује се чак два пута!
Адаптогени могу помоћи свима, али су посебно корисни за старије људе. Не без разлога, називају их препаратима који продужавају младост. Они појачавају дејство лекова који се користе за лечење кардио-васкуларних обољења, анемије и дијабетеса.
Адаптогени, осим тога, побољшавају сан и расположење. Приликом посусталости и тежих физичких напора, они за 1,5 до 2 пута повећавају радну способност. Ефекат наступа брзо – већ током првог часа после примања лека - и траје неколико часова. Међутим, адаптогени нису допинг. Заједничко својство допинг средстава јесте да приморавају организам да ради "на силу", без одмора. Дејство адаптогена је пак много мекше и природније. Они обезбеђују допунски доток енергије за покретањe ресурса организма, не изнуђујући од њега да ради у "усиљеном" режиму.
Премда су адаптогени углавном безопасни – чак и многоструко прекорачивање терапеутских доза не изазива тешке последице - паметно је ипак поштовати неке мере предострожности. Адаптогене не треба узимати чешће од једанпут дневно, а пожељно је да то буде ујутру. Познато је такође да мале дозе адаптогена дејствују управо супротно већим дозама. Реакција човека на сваки конкретни адаптоген је индивидуална, тако да препоручене дозе треба схватити врло условно. На пример, код једног човека кап елеутерокока може изазвати "бесану" активност, док се код другог може догодити да и читава супена кашика препарата не изазове никакво дејство.
Адаптогене не би требало примењивати у случајевима повишене нервне узбуђености, хипертоније, инфаркта миокарда, јачих инфективних болести или грознице. При топлом времену треба бити посебно опрезан: адаптогени повишују телесну температуру. Деци се адаптогени могу издавати само на лекарски рецепт, с обзиром на то да могу утицати на убрзавање полног сазревања.
Адаптогени су нарочито корисни за људе који раде активне и динамичне послове, оператере на рачунарима, људе свих узраста у време епидемија, спортисте ради побољшања резултата, старије људе ради предупређења слабљења памћења и одржавања општег животног тонуса, у случајевима телесне и умне исцрпљености, при промени часовних зона, дужим путовањима и летовима, на одмору.