Драган Цветковић
22.08.2009.
Од давнина је воће имало заначајну улогу у људској исхрани, а у новије време постаје веома важан фактор у превенцији многих болести.
У савременој исхрани, воће и производи од воћа препоручују се не само као десерт већ и као део оброка, или чак као целовит оброк. Воће је веома значајно у исхрани, јер држи ситост, садржи мало калорија, а има много корисних састојака потребних људском организму. Одавно се зна да је воће пуно витамина и минерала, али је у новије време установљено да воће садржи и друге састојке који су еома лековити и повољно делују против многих болести.
Врсте воћа
На основу изгледа плода, грађе плода и биолошких састојака, воће се дели у шест основних група:
- Јабучасто воће: јабука, крушка, дуња, мушмула...
- У јагодасто и бобичаво воће спада: грожђе, јагода, домаћа купина, домаћа малина, рибизла, боровница, брусница...
- Шумско воће чине: шумска јагода, шумска малина, купина, боровница, дрењина, трњина, шипак ...
- Воће са коштицама: шљива, бресква, кајсија, трешња, вишња, маслина...
- Језграсто или коштуњаво воће: орах, бадем, лешник, кестен, пистаћи...
- Јужно воће (тропско воће или агруми): лимун, наранџа, грејпфрут, мандарина, смоква, банана, киви, ананас, авокадо, манго, папаја, папаја, кокосов орах.
Интересантно да лубеница, диња и кикирики спадају у поврће, али се због укуса у исхрани користе као воће.
Pриродним и вештачким укрштањем кроз историју дошло се до тога да је од једног истог воћа (по називу) добијено много различитих врста (по боји, величини, укусу, нранљивој вредности...).
Од воћа се преве и разна алкохолна пића, али се за исхрану препоручује само свеже воће, барено воће, џемови од воћа и сокови.
Чега то има у воћу?
Воће има веома велику биолошку вредност јер садржи: витамине, минерале, олигоелементе, есенцијалне масне киселине, биљна влакна, биљне масти, угљене хидрате, бета-каротен, антиоксиданте, етерична уља, ароматичне састојке, ензиме, целулозу, фитонциде, танине..
Шта може воће?
Воће веома повољно делује на организам у савладавању многих болести.
Воће због великог садржаја воде у себи (језграсто воће садржи мало воде) утољује жеђ и помаже против гојазности.
Гвожђе из воћа помаже против анемије, против губитка памћења, а нарочито се препоручује женама у трудноћи.
Витамина C има доста у воћу, а он помаже, између осталог, против алергије, анемије, умора, прехладе, болести срца и крвних судова, неплодности, импотенције, дијабетеса...
Фолне киселине нарочито има у јужном воћу, а она је ефикасна у борби против рака, депресије, срчаних болести, несанице, остеопорозе, реуматоидног артритиса...
Магнезијума, витамина Е и селена има у коштуњавом воћу, а оно се препоручује код анксиозноссти, стреса, повишеног крвног притиска, камена у бубрегу, катаракте, проблема са простатом...
Воће у себи садржи антиоксидансе, што веома повољно делује против такозваних слободних радикала (узрокованих савременим начином живота и неправилном исхраном). Због тога воће веома повољно делује против разних инфекција и неких вста рака.
Како јести воће?
Препоручује се сирово воће, јер оно садржи највише корисних састојака. За поједине особе се препоручује барено воће, пошто се лакше вари.
Најбоље је јести воће као засебан оброк јер тако најбоље делује на организам, пошто воће уз оброк код већине људи изазива проблеме са варењем.
Најбоље за исхрану је воће које није прскано разним хемикалаијама, али се ипак препоручује детаљно прање воћа пре употребе.
Закључак
Да би се набројале све корисне и хранљиве особине воћа, треба утрошити доста речи, али и ово што смо навели биће довољно да у свакодневној исхрани користите воће. Стручњаци препоручују да се воће једе два до четири пута у току дана.