Лидија Новаковић
15.12.2007.
Шљиве су укусом и обликом сродне нектаринама и бресквама. Имају густу и чврсту текстуру око коштице. У свежем облику се могу наћи од маја до октобра, а врло су укусне и суве шљиве које се на тржишту могу наћи током читаве године.
Што се хранљиве вредности шљиве тиче, најважнији је податак да обилује антиоксидантима, а то је доказано у разним истраживањима. Шљива садржи и витамин C, који помаже бољој апсорбцији гвожђа у организму. Такође, овај витамин помаже и у смањењу ризика од срчаних болести, шлога и неких врста канцера. Шљива садржи и витамин А у облику бета-каротина, витамин Б2, влакна и калијум.
У свету се узгаја чак око 2000 врста шљива. Генерално се сврставају у шест категорија - јапанске, америчке, "дамсон", оријенталне, "дивље" и европске-баштенске. Шљиве које се узгајају у нашој земљи углавном спадају у последње наведену групу, мада има изузетака. У толико различитих врста, варирају величина, облик и боја. Најчешће су округле, али понекад су и овалне или срцолике. Боја има најразличитијих. Кожица шљиве може бити: црвена, розе, плавоцрна, зелена, жута, а њено "месо" - жуто , зелено, розе или наранџасто.
Ова биљка има богату историју. С обзиром на веома велики број постојећих врста, природно је да шљива вуче порекло са разних страна света. За европску шљиву, сматра се да је откривена пре 2000 година, у подручју око Каспијског језера. Већ у римско доба било је познато 300 различитих врста европске шљиве. Познате су и јапанске "умебоши" шљиве, веома заступљене у макробиотичкој исхрани. Оне су заправо првобитно настале у Кини, а у Јапану су култивисане и усавршене.
Шљиве је најбоље и најздравије јести онакве какве јесу. Ако су неко време биле у фрижидеру, оставите их да одстоје на собној температури пре консумирања - тако ће имати максимум своје сочности и слаткоће.
Неколико брзих идеја за припремање
Пробајте нешто сасвим другачије. Иако су у нашој националној кухињи ретка јела у којима се комбинује воће са поврћем и слано и слатко, то је константа разних европских кухиња. На пример: напревите тесто за пицу, на њега послажите исецкане шљиве, козји сир, орахе и поспите све то жалфијом.
За фантастичан десерт, послужите шљиве скуване у црвеном вину; уз то се добро слаже лимунов сок.
Испеците у рерни на 200 степени половине шљива, док се на "наборају". Онда их убаците у смесу за ражани хлеб; добићете врло сладак, укусан и здрав хлеб.
И за крај, предлог за здрав доручак: направите воћни јогурт тако што ћете у обичан јогурт додати исецкане и ољуштене шљиве и мед.