Здравље Крстарице > Гојазност > Узроци емоционалног преједања (2)

Узроци емоционалног преједања (2)

Лидија Новаковић 05.02.2008.

У праисторијско доба, као и данас, храна је имала улогу телесног горива. Данас нам је то гориво потребно да бисмо се изборили са нагомиланим пословним обавезама, као што је некад било потребно у борби против сабљозубог тигра. Неке ствари никад се не мењају - није савремени човек "изумео" стрес, већ су стресне ситуације одувек постојале.

Када имамо нека битна пословна дешавања, зашто најчешће посежемо баш за чоколадицама? Зато што све што је испуњено шећером и масноћама у мозгу покреће ослобађање хемикалија које чине да се кратко осећамо добро, попут ендорфина. И то је позитивно решење у борби против стреса, уколико је консумирање чоколадица умерено. А ако смо склони преједању, то није решење, већ постаје само по себи - нови узрок стреса.

Код неких људи компулзивна потреба за узимањем хране постаје негативни образац, коме особа не може да се одупре. Такво понашање има извесних сличности са потребом за дрогом код наркомана (само је, наравно, у овом другом случају то много интензивније).

Емоционално преједање може бити нешто што се у психологији назива условљеним понашањем: када се на одређени стимуланс увек реагује на исти начин. Као пример навешћемо особу која увек после тешког дана на послу олакшање налази у кесици чипса, коју механички купује.

Постоје и генетски разлози за преједање: ако су ваши ближи преци били склони овој штетној навици, ваше шансе су два пута веће да јој подлегнете него особи која нема такво генетско наслеђе. Такође - наследна је и склоност ка претераној гојазности. Повремено ћете чути од неке гојазне особе следеће: "Био сам на свим могућим дијетама и строго поштовао сва правила. И ништа. Ништа не помаже." И то је истина - код неких људи, негативни генски фактор је толико јак да је узалудан сваки труд да се битније промени постојеће стање. Такође, ако је нека особа често на различитим дијетама, што увек драстично мења садржај њеног јеловника, то може проузроковати пад нивоа серотонина (неуротрансмитера за добро расположење), као код особа оболелих од анорексије или неких тешких болести.

Нико не прекрши дијету консумирајући шаргарепу или броколи. Увек се посегне за неквалитетном и калоричном храном попут пице, чипса или кока-коле. За то постоји психолошки разлог: нездрава храна је забрањено воће.

Препознајте преједање на време, да не би прерасло у нешто штетније. Једете да бисте живели, а не обрнуто!

Препоручите овај чланак

4.46 (гласова: 62)

Коментари на чланак

Кликните овде да бисте оставили коментар.

  • Živa istina!
    (Sanja Kapelan, Beograd - 05.02.2008. 09:29)
  • Joj, što volim zabranjeno voće!
    (Danica Velinov, Niš - 05.02.2008. 15:14)
  • Hm, slažem se. Izborite se sa tim, jer može postati još gore.
    (Miljana Petrović, Vranje - 06.02.2008. 08:31)
  • Volela bih da pobegnem od slatke ishrane...
    (Desanka Jajić, Vršac - 06.02.2008. 16:35)
  • Treba naći neku "zlatnu sredinu". Čovek sebe ne treba da uništava dijetama, ali isto tako treba voditi računa i o svom zdravlju tako što neće uzimati hranu više no što je potrebno. Umerenost je vrlina koju je danas teško posedovati, ali i nije nemoguće!
    (Jelena J, Beograd - 06.02.2008. 23:13)
  • Slažem se sa svim komentarima, ali ja upravo taj problem imam. Najgore mi je za vreme ispitnog roka i u zimskim periodima.
    (Tamara K, Mokrin - 08.04.2008. 16:36)
  • U potpunosti se slažem sa svim što piše u članku. Još bih dodala da ne mora samo genetika da bude u pitanju. To može biti neka osoba s kojom niste u srodstvu, ali koju ste prinuđeni da viđate svakodnevno, koja je naravno korpulentnija. Samo njeno prisustvo može biti podsticaj da se i sami debljate, verujte mi, jer sam iskusila. Naime, čim sam počela da izbegavam njeno društvo, situacija se drastično promenila.
    (Svetlana Pavlović, Obrenovac - 17.06.2008. 15:39)