Лидија Новаковић
03.02.2008.
Понекад није лако одолети разним искушењима и истрајати у здравом начину исхране.
Доносимо вам причу жене која није успела да одоли искушењима: један непријатни разговор са бившим мужем узнемирио ју је и учинио да се осећа лоше. Одмах након разговора, у њој се јавила жеља за слаткишем. А убрзо потом, могла је прецизно да каже која врста чоколадице јој се једе и које газирано пиће јој се пије. Пошто се то догодило усред радног дана, није могла одмах да оде по слаткише, већ тек после радног времена. Када је купила чоколадице, појела их је брзо и одмах, у колима. И наравно - осећала је кривицу после свега.
Овакво понашање се често среће. Разочарани у љубави, на послу, у политици - људи се окрећу храни као некој врсти утехе. А ако се овакав образац понашања често понавља, онда то може да доведе до гојазности или других блажих поремећаја у исхрани.
Овде није реч о неком очигледном поремећају попут булимије или анорексије, већ о прикривенијем облику понашања штетном по здравље. То се дешава чак и људима који увек (можда и претерано) воде рачуна о исхрани. Када изађу из свог уобичајеног начина исхране и часте се нечим нездравим, на пример пицом или веома калоричним колачима - може се десити да претерају у јелу и изгубе контролу.
Све ово нису тако велики проблеми, ако се десе једном или врло ретко. Рецимо, за време значајних празника када проводите време са породицом уз неодољиву мамину кухињу. Они, међутим, могу представљати и почетак озбиљнијег поремећаја у исхрани.
Склоност ка уношењу веће количине хране него што нам је потребна, тј. склоност ка преједању, човеку је својствена још из његове најраније историје. Праисторијски човек није могао знати када ће следећи пут моћи да се наједе, па се претоваривао великом количином хране, када већ има прилику. Наравно - данас се не може тражити такво оправдање за прождрљивост.
Савремено доба нуди искушења другачије врсте. Данас нас стимуланси обасипају са свих страна: мириси пецива из пекаре, пажљиво аранжирани излози продавница са савршено обрађеним (у фотошопу) фотографијама разних намирница, велике рекламе на билбордима.
Наша одлука да једемо узрокована је неурохемијском реакцијом, у хипоталамусу. Та одлука је најчешће рационална реакција на осећај глади. Па ипак, може се десити да реагују неки делови мозга задужени за емоционалну сферу. Тада треба бити опрезан, како не би дошло до прекомерног консумирања хране.