Надбубрежне жлезде су парне жлезде смештене на горњим половима оба бубрега, а сачињене су од коре и сржи. Обе структуре секретују око 30 хормона, међу којима су најпознатији кортизол, алдостерон и катехоламини.
Кортизол регулише метаболизам угљених хидрата, беланчевина и масти и значајан је за регулацију секреције хормона предњег режња мале жлезде у мозгу која са назива хипофиза, а која лучи хормон адренокортикотропин (ACTH).
Алдостерон је веома значајан за регулацију крвног притиска. Катехоламини (адреналин, норадреналин и допамин) који потичу из сржи жлезде заправо су хормони којима се организам брани у стресним ситуацијама.
Повећано лучење кортизола (хипркортицизам) које може бити последица повећане секреције хормона хипофизе или надбубрега. Узрокује многе клиничке симптоме и знаке који често остају непрепознати током дужег временског периода. Најчешћи међу њима су:
- повећана телесна тежина са доминантном гојазношћу трупа, тзв. центрипетална гојазност, која није праћена знацима гојазности на рукама и ногама
- повећан крвни притисак
- слабост мускулатуре, посебно натколеница, са симптомима отежаног устајања из седећег положаја и отежаним пењањем уз степенице
- појачана маљавост код жена
- губитак менструалног циклуса
- повећан ниво шећера у крви
- танка кожа са лаком појавом модрица на безначајан ударац
- појаве ружичастих стрија по кожи, посебно трбуха, пазуха и бутина.
Особе с хиперкортицизмом (повећаним лучењењм кортизола) имају смањену чврстину костију, односно остепорозу, и склоност ка преломима при безначајном паду.
Код неких пацијената доминантан симптом је промена расположења и депресивно стање, тако да се лече код неуропсихијатра лековима за депресију.
Једини начин постављања дијагнозе је детаљно ендокринолошко испитивање хормона и након тога снимање хипофизе или надбубрега скенером или магнетном резонанцом. Без обзира на узрок настанка хиперкортицизма, терапија ових пацијената увек је операција надбубрега или хипофизе.