Постоје људи којима се, шта год да поједу, храна "лепи" стварајући на тај начин вишак килограма. С друге стране, постоје и они који могу да једу до бесвести и који, и поред све те енормне хране коју су унели у себе, и даље остају мршави. То како ће ко изгледати очигледно не зависи увек и од количине хране коју уносимо. Оно од чега наш изглед много чешће зависи јесте наш метаболизам, тј. размена и сагоревање хранљивих материја. У зависности од тога да ли је метаболизам брз, спор или нормалан, требало би и да се прилагоди количина хране коју уносимо у организам.
Код спорог метаболизма, ујутру и увече, када је његов рад сведен на минимум, требало би да се уносе намирнице које се лако варе; најбоље је јести неко воће, тестенине и хлеб. За ручак би требало узимати бело месо или рибу, јер је тада организам најактивнији. Када је метаболизам спор, то, међутим, није довољно. Требало би увести и одређене физичке активности као што су трчање, вожња бицикла или лака гимнастика. Нико не каже да треба да постанете спортски ас да бисте сагорели храну коју сте појели, али је физичка активност у сваком случају и те како важна и потребна. Уколико је метаболизам брз, ситуација је другачија. За брзи метаболизам најбоље је да се узима доста угљених хидрата (сетите се речи свог тренера из теретане), јер они брзо сагоревају и дају нам енергију.
У том смислу, за први и последњи оброк у току дана, доручак и вечеру, препоручује се двопек, интегрални хлеб и масноће, а за ручак протеини (црвена меса), као и што више поврћа. Због вишка енергије који условљава брз метаболизам, пожељно је бављење тежим спортовима. Пливање и тенис су спортови избора за трошење вишка енергије. Постоје и намирнице које могу и овакав метаболизам помало да успоре, јер се дуже прерађују. Зато се препоручују црвена меса и масноће.